Kako da digitalno vaspitamo našu decu?
05.novembarMilja Krivokuća - psiholog - MPNTR zaštita od nasilja I diskriminacije
Svet u kome živimo se ubrzano menja, a digitalna tehnologija dobija sve značajniju ulogu u životu dece prožimajući njihove svakodnevne aktivnosti. Korišćenje digitalne tehnologije i interneta povlači za sobom brojne rizike kao što je izloženost štetnim sadržajima, digitalno nasilje, opasnost od predatora na internetu, zloupotrebu ličnih podataka, krađu identiteta, prevare i slično.
Digitalno nasilje je relativno nov fenomen koji se definiše kao korišćenje digitalne tehnologije s ciljem da se druga osoba povredi, ponizi i da joj se nanese šteta. Prema rezultatima većeg broja istraživanja današnja deca počinju da koriste internet u sve mlađem uzrastu i to bez odgovarajućih digitalnih veština, što ih čini podložnijim navedenim rizicima.
Kako bi pomogli deci da razviju potrebne digitalne veštine i da se zaštite na internetu, roditelji moraju biti medijatori i u smislu aktivnog učešća, ali i kontrole i nadgledanja aktivnosti dece. Pre nego što dete pristupi nekom sadržaju, roditelji bi trebalo da upute dete u to šta će raditi ili gledati. Kada govorimo o zajedničkom korišćenju digitalnih uređaja, roditelji treba da usmeravaju detetovu pažnju, da komentarišu, da postavljaju detetu pitanja.
Negativni sadržaji koji „mogu da iskoče“ mogu biti prilika da se kod deteta podstakne kritičko mišljenje o prikladnosti sadržaja i da dete uči kako da reaguje u takvim situacijama. Važno je da deci objasnimo da je ponašanje na internetu isto kao i ponašanje u bilo kom javnom prostoru i da svi podaci koje ostavljaju na njemu (slike, tekstovi, komentari, video materijali, lični podaci) jesu tzv. digitalni tragovi (digital footprints), a koji oblikuju to kako ih drugi vide u digitalnom svetu. Ove digitalne tragove je skoro nemoguće obrisati i zbog toga je važno deci predočiti da pre postavljanja ili deljenja nekog sadržaja razmisle o tome ko sve može da ga vidi i potencijalno zloupotrebi.
Kada je reč o komunikaciji u digitalnom svetu, neophodno je objasniti deci zašto nije bezbedno da prihvataju prijateljstva od nepoznatih osoba kao i da ukoliko dobijaju sadržaje zbog kojih se osećaju nesigurno ili neprijatno o tome odmah obaveste roditelje. U tom smislu, sa decom treba razgovarati i o tome da poštuju tuđu ličnost i privatnost i da ne postavljaju uvredljive komentare ili slike kao i slike drugova i drugarica bez njihove dozvole.
Deci unapred treba predočiti kako da se ponašaju ako budu izložena digitalnom nasilju: da ne uzvraćaju i da se ne svete, da ne ulaze u dalju komunikaciju, već da blokiraju nasilnika kako bi se nasilje zaustavilo. To podrazumeva i da odmah obaveste roditelje, ali i da sačuvaju tragove (poruke, slike, komentare i dr). Ukoliko dete dođe u situaciju da bude žrtva nasilja, roditelji treba da reaguju podržavajuće, bez osude i kritike, kao i da bez odlganja prijave nasilje policiji i školi, ukoliko nasilje vrše drugi učenici.