Kada smo postali “krindž”?

Rana krindž kultura se odnosila na odsustvo empatije i takozvani “transfer blama”. Danas je biti krindž ozbiljan prekršaj.

Nedavno sam rekla svom prvencu, uzdanici mojoj, koji ima 11 godina: “Jesi li ti svestan da imaš najkul mamu na svetu?!”, na šta sam dobila hladan tuš: “Jesi li ti svesna da si najkrindž mama na svetu?” Obrazloženje je bilo opširno, a suština je da (ga) se blamiram svojim izjavama, vaspitavanjem stihovima Partibrejkersa, pevanjem, ljubljenjem u javnosti (prestala sam, majke mi) i večito zagorelim ručkovima.

Vi nastavite niz, sigurno svako dete ima svoje kriterijume šta je krindž, a prema opštoj definiciji, krindž je sramota, blam. Ponašanje tako neuobičajeno i neprihvatljivo da je posmatrača zbog toga sramota i oseća se neprijatno.

Krindž je toliko ušao u sve krvotoke društva da je dobio i svoj podžanr u komediji u kome se komentariše i obrađuje društveno neprihvatljivo ponašanje koje nije u skladu sa opšte prihvaćenim društvenim normama, a nije delinkventno ni patološko u klasičnom smislu.

Kao pojam, krindž se pojavio na forumima kada je praksa ponižavanja na mreži još bila u povoju. Ako je to sada mejnstrim, kao mem i zabava, ali neverovatno oštra uvreda, to nije zato što su ljudska bića postala više brutalna. To je zato što nam je dato više prilika da pokažemo svoje karakteristike, ali i da ukažemo na ponašanje drugih.

Rana krindž kultura izvukla je veliki deo svog sadržaja sa YouTube, a većina je proizašla iz činjenice da ljudi koji su tamo objavljivali nisu u potpunosti razumeli da ih bilo ko na svetu može videti. Platforme kao što su TikTok, Twitter ili Youtube, gde svako može da naleti na svakog, predstavljaju žarište krindža. Dok nam je nekad bilo neprijatno jer smo razumeli kontekst, sada nam je neprijatno jer ne možemo da verujemo da još ima ljudi koji ne znaju da se ponašaju pristojno.

Od svih platformi, najpopularnija i najveća baza krindž sadržaja je TikTok, društvena mreža sa impresivnim paketom alata za uređivanje video zapisa, AR filterima i funkcijama koje vam omogućavaju da sinhronizujete svoj video sa skoro bilo kojim zvučnim zapisom. Neki od najpopularnijih video snimaka su ljudi koji plešu, kuvaju, izvode magične trikove, igraju se sa kućnim ljubimcima i kreiraju komične skečeve.

Ali, kategorija koju većina ljudi na širem internetu koristi da opiše TikTok je - krindž: Pojedini sadržaji toliko su sramotni da se od muke čak i nasmejemo. Čak i na YouTube postoje beskrajne TikTok kompilacije, od kojih mnoge imaju milione pregleda, a često postanu i virali na Tviteru. TikTok nije samo aplikacija, to je iskustvo. To je put ka drugačijem svetu i nije naseljen samo vašim prijateljima, ljudima poput vas ili onima koji pripadaju istom ekonomskom, društvenom i kulturnom okruženju kao i vi. Na TikToku ima mesta za svakoga i to je njegova lepota, ali i rizik da dete koje postavi sadržaj dobije etiketu krindž.

To je srž problema sa krindž kulturom- obično su ljudi koji se podsmevaju preozbiljni da bi postojali u ironičnom i sarkastičnom svetu interneta. I najčešće je njihovo prikriveno maltretiranje usmereno na decu i druge ranjive grupe. Kao rezultat maltretiranja, nikome više nije dozvoljeno da ima samo iskrene interese. Ljudi, posebno deca, prinuđeni su da ograniče svoj lični izraz i kreativnost iz straha da ne budu uključeni u podsmeh.

Krindž kultura nije štetna samo za osobu koja je maltretirana, već i za gledaoce „krindž“ sadržaja. Služi samo da pojača efekat deempatije društvenih medija i takav sadržaj racionalizuje tretiranje drugih ljudi kao predmeta zabave umesto same ljude.

Zato je važno da decu naučimo gde počinje a gde se završava humor, da prvu neprijatnost prijave roditeljima, ali i da sami odreguju uklanjanjem ili blokiranjem sadržaja koji im ne prija. To ćemo najlakše postići punim razumevanjem, podrškom i razgovorima sa decom, čak i kada misle da su vaša objašnjenja krindž :) Jer, kao što kaže Cane: “Biti samo svoj.”