“Jao nemoj ovo da postavljaš!” - zašto nam je najvažnije kako (samo) mi izgledamo na fotografijama?

22.oktobar “Jao nemoj ovo da postavljaš!” - zašto nam je najvažnije kako (samo) mi izgledamo na fotografijama?

Nisu samo društvene mreže odgovorne za našu potrebu da budemo primećeni i prihvaćeni, oduvek nam je bilo važno kakvu poruku šaljemo drugima svojom pojavom. Ako se okrenemo istoriji shvatamo da je čak i pre fotografija i foto-aparata naš najbolji prijatelj bilo ogledalo koje nam je pomagalo da svoj najlepši izgled predstavimo okolini.

Šta se promenilo sa pojavom društvenih mreža?
Jedna od prvih promena koju su društvene mreže donele jeste fenomen selfija, koji je prvi put učinio očiglednijom našu oduvek prisutnu potrebu da beležimo i time potvrđujemo svoj izgled, a ujedno čuvamo i uspomene na drage trenutke.
Pojedine društvene mreže poput Instagrama, Fejsbuka, ali i Tik Toka, imaju mnogo opcija da dodatno obogate originalnu fotografiju pa su se sa novim mogućnostima razvijale naše kreativne sposobnosti, ali se pojačala i potreba da svaka fotografija bude sve bolja i sve lepša.

Šta posmatramo na fotografijama sa prijateljima?
Posmatranje i procenjivanje naših kreativnih fotografskih izraza poput selfija, naučilo nas je da čak i na grupnim fotografijama pogledom tražimo prvo - sebe. To se dešava između ostalog jer nam selfiji daju ulepšanu verziju nas samih, u kontrolisanim uslovima koje sami kreiramo, ako nekim od njih nismo zadovoljni uvek možemo da ga obrišemo, i da probamo ponovo dok ne dođemo do onog savršenog, a i taj savršeni možemo dodatno da ulepšamo.
Sa druge strane, grupna fotografija predstavlja prostor gde imamo mnogo manje kontrole, sve zavisi od toga sa kim smo, kakav položaj tela zauzmemo, kakva je atmosfera u grupi. Zbog toga često budemo iznenađeni rezultatom i čini nam se da nismo dovoljno lepi, da nam je izraz lica ili stav bezveze. Zapravo je najviše stvar u tome da smo navikli na jedan svoj položaj tela i izgled pred kamerom, pa je svaka druga situacija gde izgledamo drugačije nešto što teže prihvatamo.

Kako da opuštenije posmatramo sebe na fotografijama?
Najveći izazov u našem prihvatanju fotografija na kojima smo jeste onaj korak pre toga - prihvatanje svega što jesmo. Uvek bi trebalo da imamo na umu da je lepota svakog od nas raznolika i baš zbog toga divna, pa ne bi trebalo da je merimo kroz standarde modnih magazina onlajn i oflajn. Lepše je usmeriti se na emociju koju delimo sa prijateljima kada fotografišemo, i na sam trenutak koji želimo da sačuvamo, nego brinuti o tome “kakvi smo ispali”.
Mi smo to što jesmo, i ljudi kraj kojih smo nas baš zbog toga vole :) Fotografije bi trebalo da nam budu prilika za učenje da posmatramo sebe ne samo iz ugla nezadovoljstva, kako bi bilo da izgledamo drugačije ili da smo neko sasvim drugi, već iz perspektive potencijala - šta je to sve neponovljivo i lepo što imamo kao osobe i delimo sa osobama koje su nam drage.

Mišljenje ljudi koji vas vole važnije je od reakcija onlajn zajednice
U eri interneta i društvenih mreža često vrednujemo sebe u odnosu na broj lajkova i komentara koje dobijamo na različitim profilima. Da nas to ne bi previše opterećivalo, dobro je setiti se da su naša najvažnija, najiskrenija i najvredija publika ljudi koji nas vole. Njihovo merilo trebalo bi da bude primarno jer oni u nama vide ono što bi trebalo i sami da naučimo da prepoznajemo - ono najbolje i najlepše.

Briga o drugima je briga o nama
Čak i kada govorimo o nečemu tako jednostavnom kao što je fotografija. :) Zato je važno da postepeno učimo kako da pomeramo fokus sa sebe, toga da li nam se dopada naš izgled, na druge i pronalaženje svega lepog u njima.
Svaka fotografija može da bude prilika da jedni druge ohrabrujemo stavljajući fokus na sve dobre stvari koje delimo i da se pritom dobro zabavimo, bez opterećenja i briga o izgledu.