Intervju sa Milicom Crkvenjakov: "Hoću da svi mladi znaju da ne postoji problem koji se ne može rešiti kroz razgovor i empatiju"
01.jun DIGITALNI RODITELJI
Milica Crkvenjakov je dizajnerka video igara, a slobodno vreme posvećuje aktivizmu. Nedavno je pokrenula YouTube i Instagram projekat “Draga devojčice”, gde između ostalog govori o ljubavi i bezbednosti na internetu. Sa njom smo razgovarali o razlici između šale i zlostavljanja onlajn, kao i o ključnim vrednostima koje nastoji da prenese mladima.
Mnogo radiš sa mladima na radionicama, ali i preko interaktivnih sadržaja koje kreiraš. Kako im objašnjavaš razliku između šale, i zlostavljanja u prostoru interneta
Mislim da je lako izgubiti se u "finesama" i da je sve mnogo lakše ako se prenese u neke fizičke primere. Šala je onda kad su obe osobe pristale da se šale - kao na primer ako bismo se dogovorili da učestvujemo u jednom boks meču. Ali ako ti dođeš i udariš nekoga ko nije pristao na to da se tučete, to je nasilje. Na engleskom postoji dobra izreka za šale - confuse, don't abuse. Ne kažem da treba unapred da se dogovorite kada se šalite, ali ako vidiš da druga osoba to ne želi i na to ne pristaje, samo prekini.
Kakvi su tvoji utisci kada je reč o tome, da li oni znaju da osete kada šala više nije šala nego nešto mnogo ozbiljnije?
Apsolutno znaju. Mladi su mnogo pametniji nego što mi volimo da mislimo. Oni su vrlo svesni kada je nešto šala u kojoj svi uživaju a kada je u pitanju nasilje i zlostavljanje. Vrlo su retke situacije kada osoba koja je na drugom delu šale šalje baš toliko mešane signale da osoba koja se šali ne zna da li su to dobro primili ili ne. Svakako mislim da treba da osnažujemo svu decu da budu asertivni i kažu jasno i glasno kada im nešto ne odgovara i kada žele da nešto prestane.
Šta se najviše trudiš da preneseš mladima kroz svoj rad kad je reč o bezbednosti, ali i ponašanju prema drugima na internetu?
Empatiju i asertivnost. To su dve vrlo bitne osobine koje te niko ne uči u školi, tako da je lutrija ko će dobiti roditelje koji će se posvetiti da ih to nauče. Hoću da svi mladi znaju da ne postoji problem koji se ne može rešiti kroz razgovor i empatiju. Razmisli, da li ti je neko kada si bila mala direktno rekao "Kada se sa nekime ne slažeš, stani i sagledaj situaciju iz njihovog ugla." I takođe - tvoj onlajn prostor nije demokratija i ne duguješ nikome slobodu govora na svojoj platformi: briši nasilne komentare, blokiraj koga god hoćeš i napravi svoj onlajn prostor prijatnim mestom.
Nedavno si pokrenula projekat “Draga devojčice” na Instagramu i YouTube-u sa idejom da im preneseš sve ono što starije generacije nisu smele da pitaju. Šta te je na to podstaklo i kakve su reakcije?
Godinama radim radionice sa devojčicama iz Gradske biblioteke Novog Sada i sa njima obrađujemo teme koje se tiču odrastanja. Od kada sam se odselila i ne mogu da radim te radionice, htela sam da nekako nastavim da obrađujem te teme. Svi imamo nešto što nas je bilo blam da pitamo mamu ili sestru kada smo bile mlađe, lakše je potražiti online. A nažalost je jako malo sadržaja koji uči devojčice da su vredne i kompletne osobe, a ne samo platno za šminku i odeću. Reakcije su stvarno bile sjajne i još uvek pokušavam da doprem do ciljne grupe, a najčešće čujem komentar "Gde je ovo bilo kad sam ja bila mlađa?!"
Koje su tvoje preporuke za mlade i roditelje o ponašanju u onlajn sferi?
Deca koja shvataju svoju vrednost u stvarnom životu neće tražiti validaciju online. Danas su brojke toliko bitne - samo koliko imaš pratioca i lajkova. Nije bitno ni šta si rekao ni ko te je čuo, samo dok je broj visok. I to sve dolazi po cenu toga da deca trpe online nasilje i neće da se sklone sa društvenih mreža da bi imali te brojeve. Tehnika može da pomogne do jedne tačke - profili treba da budu privatni, deca edukovana o opasnostima i filteri za sadržaj uključeni - ali je mnogo bitnije da roditelji odgoje decu koja znaju koliko vrede bez onlajn lajkova i da njihov imidž onlajn nije ni blizu toliko bitan koliko oni misle.