Humorom protiv uvreda

18.jun DIGITALNI RODITELJI

“Hrabrost je otpor strahu, ovladavanje strahom, a ne odsustvo straha.” - Mark Tven

I niko nije bolji izbor za početak razgovora sa ljudima koji koriste humor kao “oružje” u konfliktima. Naravno, da je svet savršen, sukoba ne bi ni bilo, ali pošto smo tu gde smo, hajde da vidimo kako ih reševaju ljudi koji ne shvataju svet baš mnogo ozbiljno.

Zoja (16 godina)
„Imala sam skoro situaciju na Instagramu, mojoj drugarici se nije dopala pletenica koju sam napravila oko glave i komentarisala je da je bolje da sam stavila šerpu. Naravno, odmah je krenula lavina komentara sa smejanjem, a ona je likovala jer je duhovita na prvu loptu. U nekom trenutku odgovorila sam emotikonom koji zeva i napisala “da znaš, ličim malo na Fridu Kalo, al’ ja imam dve obrve”. Ona je ućutala, ostali su mi slali gomilu smeha. A iskreno, prva reakcija bila je da zaplačem. Mama me je pitala da li želim da skinem fotku ili pletenicu i tada sam shvatila da “imperija treba da uzvrati udarac”.“

Velja (50 godina)
„Branim se ironijom. Ljudi koji su svadljivi uglavnom žele da se oslobode svojih frustracija. Dešavalo mi se da na društvenim mrežama dobijem poneki uvredljiv komentar na račun toga što u ovim godinama imam dete od četiri godine, u stilu “deda i unuk” i slično. Odgovorio sam snimkom na kom klackam sina na kolenu i recitujem mu čika Jovu Zmaja “Deda i unuk”. Mislim da je šala na sopstveni račun uvek bolji odgovor od besmislenih diskusija i objašnjavanja zbog kojih okolnosti sam kasno dobio dete.“

Iva (15 godina)
„Dečko koji mi se sviđa ne lajkuje moje fotke na Instagramu i to me baš nervira. Kad se setio jednom u sto godina da mi nešto prokomentariše, bilo je to ispod fotografije na kojoj sa tatom ležim na travi i gledamo nebo. On je napisao “štreberka i mamina maza” i neke bezveze emotikone. Počela sam da plačem, tata me je zagrlio i uzeo telefon. Odgovorio mu je onom fotkom na kojoj čovek nosi majicu sa uputstvom šta može da ti se desi ako planiraš da se “smuvaš” sa njegovom ćerkom. Ispod fotke je napisao “Pozdrav, Ivin tata”.“

Dejan, Ivin tata
„Moja ćerka nije mamina maza, nego tatina princeza i želim da zna da nijedna osoba na ovom svetu ne zaslužuje njene suze. Majka i ja smo je naučili da deli sa nama dešavanja na društvenim mrežama i često joj pomognemo kada dođe u neprijatne situacije. Posle uvek dugo razgovaramo, a zagrljaj je najbolja odbrana od spoljnih uticaja.“

Nena (45 godina)
„Zvala me je ćerka skoro, crkla joj je mašina za veš i počela je da se svađa sa mnom. Rekla sam joj da ne popravlja, nego da kupi novu. Počela je da se dere na mene jer nema novca za novu mašinu, a uz sve to, voli tu starudiju jer pored nje plače kad joj je teško. Ja sam joj na to rekla “Pa ti što plačeš”. Počela je da se smeje i dala sam joj broj super majstora. Taj naš razgovor je okačila na Fejs i njeni prijatelji su se smejali do besvesti. Uvek sam se trudila da svoju decu “resetujem” neočekivanim odgovrima kada padnu u razna stanja ili ih uhvati panika.“

Nikola (37 godina)
„Umem da se posvađam, ali sam na vreme shvatio da tako gubim i živce i ljude. Počeo sam da reagujem humorom. Na napade reagujem najglupljom replikom iz filma koje u tom trenutku mogu da se setim. Pre nekoliko godina jedna poznanica mi je na Facebook-u komentarisala majicu u smislu da je klinačka i da mi ne priliči u ovim godinama. Kao odgovor stavio sam klip iz “Munja”, repliku “Što ti dobra majčica”. Zacenili smo se od smeha koliko je besmisleno i počeli da se dopisujemo u inboksu. Danas smo baš dobri prijatelji.“

Psiholozi savetuju da konflikte rešavate mirno. Pođite od sebe, udahnite duboko i izmaknite se. Pronađite u sebi smeh i pošaljite ga sagovorniku. Posle toga će svaki razgovor biti lak, koliko god bio težak. Na sajtu Help Guide imate odličan vodič za te prilike, uz detaljna objašnjenja. I smejte se. Uvek, svuda, sa svakim.