Gejming kultura je nova realnost

"Granica između naših mitova i istine je krhka i nejasna."

Lara Kroft

 

Klinci igraju igre. Odrasli igraju igre. Smejete li se danas starim igrama za koje ste mislili da su kul dok ste bili deca? Sećate li se koliko su nas oduševljavale grafike od osam i 15 bitova? Klinci danas ne kapiraju naše radosti dok smo razvaljivali igre na čudesnom Tetrisu. Kada su počeli da se pojavljuju prvi personalni računari, usledile su avanturističke igre i igre sa ulogama, poput Kolosalne pećine, Tajanstvene kuće i Final Fantasy. Sledili su Sega i fudbal. Mortal Kombat i Street Fighter uveli su viši nivo nasilja, krvi i konkurencije. U ovom trenutku, računarska i konzola grafika su poboljšane do te mere da mogu da prikažu 3D okruženja kao pozornicu za igre na više nivoa za više igrača.

 

Ali, video igre su danas mnogo više od zabave i njihov uticaj na realan život je dobio posebnu kategoriju u medijima. Gejming kultura je vrsta subkulture, oblik nove medijske kulture na koju su uticale video igre. Kako su kompjuterske i video igre vremenom eksponencijalno povećavale popularnost, danas se može videti uticaj kompjuterskih i video igara na politiku, televiziju, popularnu muziku i Holivud.

 

Video igre se bave relevantnim društvenim pitanjima, a njihova produkcija je ponekad složenija od holivudskih filmova. Žanr je evoluirao od čiste zabave do umetničke forme za sebe. Video igre su se tokom decenija proširile izvan izazova testiranja refleksa. Oni koji bi želeli da dožive priču i aktivno učestvuju u njoj, vide igice kao vid uranjanja u priče. Igre stvaraju nov pravac u pripovedanju gde možete da usmerite likove i odigrate ulogu, a neke igre će vam čak omogućiti da sami izaberete ishode. Uz razne opcije igara, prilagođavanje likova, dodatne nivoe i mape, zajedničko igranje na mreži i, u slučaju recimo Minecrafta, široki deo digitalnog prostora gde korisnici mogu da istraže svoju kreativnost, iste igre mogu stvoriti različita, lična iskustva za milione ljudi.

 

Video igre su zaslužne za narative često toliko zamršene, emocionalno privlačne i katarzične, pomažu deci da kritički posmatraju svoje medijsko okruženje i svoje ponašanje u odnosu na različite situacije i da preuzmu odgovornost i u realnom i u virtuelnom svetu.

 

A sva je sreća da smo i mi “matori” deo tehnološke evolucije, revolucije, ekspanzije video igara i da možemo, sa decom kao alibijima, da se vratimo u detinjstvo, ali sada “apdejtovano”, da oživimo emocije i putujemo kroz svetove, borimo se za pravdu, rušimo granice, stereotipe, pobeđujemo i gubimo u fenomenalnim grafikama, narativu, muzici, konzolama.