Evolucija društvenih medija: kako je počela i gde ide
Društveni mediji danas su sastavni deo svakodnevnog života urbanih stanovnika da je teško zamisliti dan bez njih – a kamoli nedelju dana.
Čak i kad povremeno obavite mali “detoks” od mreža, vrlo brzo se vraćate jer je njihov rast i uticaj na savremen način života veoma veliki. Posebno je važan uticaj mreža na naše klince koji na mrežama vole, raskidaju, svađaju se, komentarišu, uče, istražuju, bukvalno - žive.
Od mladih do starih, od pojedinaca do preduzeća, platforme društvenih medija više nisu ograničene na određene demografije. Za većinu klinaca, mreže su izvor informacija, sredstvo za društveno povezivanje, prostor za individualno izražavanje, ili čak poziv na aktivizam; dok je za druge samo uživanje i razbibriga.
Sada kada govorimo o Fejsbuku, Instagramu, Twitteru i TikToku, treba da odamo priznanje pionirima te industrije. Rođenje društvenih medija datira od 24. maja 1844. godine, kada je napravljena telegrafska mašina. Semjuel Mors je poslao poruku iz Baltimora Vašingtonu i taj epohalan događaj zauvek je promenio komuikaciju čovečanstva.
U današnjem svetu, društvene mreže privlače pažnju rekordnih pet milijardi korisnika mobilnih telefona iz celog sveta, a što se naše dece tiče, evo eminentnih platformi:
Pokrenuo ga je 2005. Stiv Hafman sa Aleksisom Ohanijan, u početku kao sajt za razmenu vesti. Situacija se postepeno promenila i zbog svojih 300 miliona aktivnih korisnika, pretvorio se u vesti i platformu za društvene komentare. Lagano postaje prenaseljen jer se može glasati za ili protiv poruke koju je neko postavio.
Smislio ga je 2010. Kevin Sistrom, a preuzeo ga je Facebook 2011. U početku je pokrenut kao veb lokacija za deljenje fotografija, ali se transformisao u najposećeniju platformu za deljenje fotografija i video zapisa na svetu.
Tiktok
Futuristička platforma društvenih medija koju je 2016. pokrenula kineska tehnološka korporacija BiteDance. Aplikacija omogućava korisnicima da dele kratke video zapise, a trenutno ima milijardu i po korisnika!
Klinci koriste platforme društvenih medija da bi izgradili mostove među sobom, da promovišu razumevanje i toleranciju govoreći o pitanjima koja su im važna. Društveni mediji omogućavaju mladima da kreiraju onlajn identitete, da komuniciraju, pružaju im dragocenu podršku, posebno onima koji se osećaju isključeno u stvarnom svetu ili imaju invaliditet ili hronične bolesti.
Klinci takođe koriste društvene medije za zabavu i samoizražavanje. A platforme mogu izložiti mlade aktuelnim događajima, omogućiti im interakciju preko geografskih barijera i naučiti ih raznim temama, uključujući zdravo ponašanje. Društveni mediji pružaju smislenu vezu sa vršnjacima i mogu čak pomoći tinejdžerima da izbegnu depresiju.
Brze promene koje smo videli u poslednje dve decenije pokazuju da će mreže samo nastaviti da se razvijaju. Pošto e-trgovina, virtuelna stvarnost, proširena stvarnost i digitalni marketing takođe sazrevaju u tandemu, verovatno ćemo videti više razvoja u tim oblastima u bliskoj