Efikasna komunikacija sa tinejdžerima

Kada postanu “odrasli”, tinejdžeri postaju sasvim drugačija deca. Glavni razvojni zadatak sa kojim se suočavaju: treba da počnu da se odvajaju od roditelja i da potvrđuju sopstvenu nezavisnost. Zato se, da znate, ponekad ponašaju kao da su centar univerzuma. Ali, duboko udahnite i setite se da vaše dete prolazi kroz teške tinejdžerske godine i da će sve biti okej kada smo i mi okej.

Roditeljstvo u tinejdžerskim godinama čini se komplikovanim, posebno zato što tinejdžeri počinju da donose odluke o pitanjima koja imaju stvarne posledice - škole, prijatelji, vožnja, da ne pominjemo seks, drogu i alkohol. Ali tinejdžeri još nisu dorasli regulisanju svojih emocija, zbog čega su skloni preuzimanju rizika i donošenju impulsivnih odluka.

To znači da je zdrav i poverljiv odnos roditelj-dete tokom tinejdžerskih godina važniji nego ikad. A to nije baš uvek lako, posebno kada su neljubazni, grubi, kada odbacuju sve što smatraju da je mešanje u “njihova posla i život”. Iako su otvorena knjiga za svoje prijatelje, sa kojima stalno razgovaraju preko društvenih medija, vrlo lako će da zaneme kada ih mama pita kako im je prošao dan. Zahtev koji se tati činio razumnim, tinejdžer može shvatiti kao atak na svoju ličnost.

To je faza koja će proći, a naš roditeljski posao je i dalje od vitalnog značaja, samo se uloga možda malo promenila.

Evo nekoliko saveta za navigaciju na novom terenu:

1. Slušajte. Ako ste radoznali šta se dešava u životu vašeg tinejdžera, postavljanje direktnih pitanja možda neće biti efikasno kao jednostavno sedenje i slušanje. Veća je verovatnoća da će deca biti otvorena sa roditeljima ako ne osećaju pritisak da dele informacije. Imajte na umu da je čak i nepredviđen komentar o nečemu što se dogodilo tokom dana njihov način da vam se približe i verovatno ćete dobiti više informacija ako ste otvoreni i zainteresovani - ali ne i radoznali i puni pitanja.

2. Uvažite njihova osećanja. Često imamo tendenciju da rešavamo probleme naše dece ili da umanjimo njihova razočaranja. Ali, umesto da posle raskida ljubavne veze kažemo „Ionako nije bio/la za tebe”, treba da pokažemo detetu da razumemo i saosećamo (i sami smo prošli kroz raskide, sećate se kako nam je bilo?) i reći jednostavno “Razumem te. To baš zvuči teško. Kako se osećaš?”

3. Ukažite poverenje. Tinejdžeri žele da ih shvataju ozbiljno, posebno roditelji. Pronađite načine da im pokažete da im verujete. Ako ih zamolite za uslugu, to pokazuje da se na njih oslanjate. Ako svom detetu date do znanja da verujete u njega, podići ćete njegovo samopouzdanje i povećati verovatnoću da će samostalno da vam traži savet ili učini nešto dobro i plemenito kada zamolite. Zaboravite imperative.

4. Ne budite “diktatori”. Tačno, i dalje treba da postoje pravila, ali budite spremni da ih vrlo argumentovano objasnite. Iako je pomeranje granica prirodno za tinejdžere, ako čuju vaše promišljeno objašnjenje o tome zašto žurke tokom nedelje kada se ide u školu nisu dozvoljene, pravilo će izgledati razumnije.

5. Kontrolišite svoje emocije. Lako je i najsmirenijem temperamentu da bukne kada tinejdžer buntovno tresne vratima, ali ne odgovarajte na isti način. Mi smo odrasli, a oni su manje sposobni da kontrolišu svoje emocije ili logično razmišljaju kada su uznemireni. Brojite do deset ili duboko udahnite pre nego što odgovorite. Ako ste oboje previše uznemireni da biste razgovarali, pritisnite pauzu dok se ne smirite.

7. Radite (sve) zajedno. Razgovor nije jedini način komunikacije i super je da provedete vreme u aktivnostima u kojima oboje uživate, bilo da se radi o kuvanju, šetnji ili odlasku u bioskop, bez razgovora o bilo čemu ličnom. Za decu je važno da znaju da mogu da vam budu blizu i da razmenjuju svoja iskustva i doživljaje, a da ne moraju da brinu da ćete postavljati nametljiva pitanja.

8. Klopajte zajedno. Deljenje porodične trpeze je još jedan odličan način da budete blizu njih. Razgovori daju svakom članu porodice priliku da opušteno razgovara. Deca kojoj je prijatno da razgovaraju sa roditeljima o svakodnevnim stvarima verovatno će biti otvorenija i kada dođu teže stvari. Jedno pravilo: telefoni nisu dozvoljeni.

9. Budite pažljivi. Normalno je da deca prolaze kroz neke promene dok sazrevaju, ali obratite pažnju ako primetite promene u njihovom raspoloženju, ponašanju, nivou energije ili apetitu. Isto tako, obratite pažnju ako prestanu da žele da rade stvari koje su ih činile srećnima ili ako primetite da se izoluju. Ako vidite promenu u svakodnevnoj sposobnosti vašeg tinejdžera da funkcioniše, pitajte ga o tome i podržite (bez osuđivanja). Možda će im biti potrebna vaša pomoć i to bi mogao biti znak da treba da razgovaraju sa psihologom.

I, najvažnije: zagrlite ih i poljubite baš svaki put kad vam se ukaže prilika, bez obzira na njihovo gunđanje na tu temu.