Društvene mreže utiču na mozak devojčica ranije nego kod dečaka
Uticaj (pozitivan i negativan) društvenih medija na mentalno zdravlje mladih odavno je tema rasprava, ali naša tema je uzrast u kojima su deca najpodložnija i razlika između devojčica i dečaka. Velika studija otkriva da devojčice doživljavaju negativnu vezu između korišćenja društvenih medija i zadovoljstva životom kada imaju 11-13 godina i dečaka kada imaju 14-15 godina.
Nova studija objavljena u časopisu Lancet Child & Adolescent Health sugeriše da je problem još nijansiraniji. Slika je postala još komplikovanija kada su istraživači ispitali koji su uobičajeni korisnici društvenih medija takođe prijavili maltretiranje preko interneta, nedostatak sna i nedostatak vežbanja, za koje su mislili da bi mogli biti odgovorni za veći deo problema. Otkrili su da ova tri faktora mogu skoro u potpunosti da predvide da li će česta upotreba društvenih medija naštetiti dobrobiti tinejdžerke. Čini se da je maltretiranje na internetu najviše štetno za devojčice, praćeno nedostatkom sna i nedostatkom vežbanja.
Ali čini se da ti faktori nisu imali isti efekat na dečake, a studija nije otkrila konkretne načine na koje bi im društvene mreže mogle naštetiti. Kod dečaka, ovi faktori objašnjavaju samo 12% veze između društvenih medija i lošeg mentalnog zdravlja. Postoji nekoliko razloga koji mogu biti istiniti. Kao prvo, devojke su podložnije mentalnim zdravstvenim stanjima kao što su depresija i anksioznost od dečaka, bez obzira na vreme pred ekranom. Devojčice takođe doživljavaju više maltretiranja preko interneta nego dečaci, a tome doprinose određeni aspekti, uključujući komentare o izgledu i negativna poređenja sa drugima.
Studija je, kao i većina na ovu temu, bila posmatračka, što znači da je fokusirala samo obrasce unutar svog skupa podataka, umesto da dizajnira laboratorijsku studiju koja bi diktirala koliko društvenih medija koriste različita deca. Takođe nije moglo u potpunosti da proceni trajanje korišćenja društvenih medija tinejdžera, samo koliko puta dnevno su proveravali različite aplikacije i sajtove. Ali, uprkos tim ograničenjima, studija može pomoći da se tinejdžeri usmere ka zdravijim stilovima života.
Ključne poruke mladima su: dovoljno spavajte, ne gubite kontakt sa prijateljima u stvarnom životu, a fizička aktivnost je važna za mentalno zdravlje i dobrobit. Ako klinci brinu o sebi na te načine, ne moraju da brinu o uticaju društvenih medija.
Savet za roditelje tinejdžera je sličan. Trebalo bi da podstaknu decu da ostanu aktivna i isključe telefone noću i, što je još važnije, trebalo bi da posebno obrate pažnju na digitalno nasilje jer se čini da je to primarni izvor štete.
Naglasak treba da bude na mehanizmima i sadržaju, a ne samo na društvenoj mreži.
Poruka je da upotreba društvenih medija sama po sebi ne uzrokuje štetu. Radi se o uspostavljanju ravnoteže između korišćenja društvenih medija i drugih aktivnosti prilagođenih uzrastu i da se osigura da se na mreži ne dešavaju određene negativne situacije.