Drugi roditelji postavljaju fotografije moje dece na društvene mreže bez pitanja, ok ili ne?

27. April

Kad sam rodila prvo dete i počela da izlazim sa njim među svet, dobijala sam koprivnjaču u situacijama kad su mu razne nepoznate osobe, a najgore od svega i same majke, prilazile u onom nesnosom „jao sto si sladak je l’ te mama hlani“ fazonu i obavezno mu ćušnule smoki/čips/bananicu/hleb u ručicu, bez prethodne konsultacije sa mnom.

Isto sad kad imam i psa: dade mu žena onomad u parku podebeli mafin sa nekim biljem i tek kad ga je progutao u jednom zalogaju, pita ona mene je l’ sme on to da jede. Ne sme, kažem, na posebnom režimu ishrane je zbog stomačnih problema. Naravno da nema nikakvih stomačnih problema, samo mi je bilo neviđeno zabavno da gledam kako dotična crveni od neprijatnosti i izvinjava se.

Nisam zla. Samo me nervira nevaspitanje. Odemo na neki dečji rođendan, super nam bude i zamolim mamu te devojčice da mi šibne fotke na vajber. Kaže ona: jaaaao, pa nisi videla, sve sam stavila na Fejs. Odem na Fejs, a tamo galerija od 386 fotki u Albumu „Moja sreća najveća“ i u tom albumu fotke mog sina od kojih su neke u vrlo problematičnom krupnom planu lica. Ja tagovana svuda gde mi je dete, a ima ga onoliko... Nazovem dotičnu mamu i zamolim da skine tagove a i fotke mog deteta. Počne sad tu neka tužna priča o tome kako je to bezazleno i dečji rođendan i ne treba da sve shvatam preozbiljno, ali ako hoću, evo ona će da skine sve tagove i da obriše sve fotografije pa neka njena ćerka princeza bude tužna blablabla. Pošto pasivna agresija kod mene nema efekta, ljubazno joj zahvalim i zamolim je da me sledeći put pita.

Nije okej da dajemo tuđoj deci smoki a da ne pitamo njihove roditelje. Nije okej da hranimo tuđe pse mafinima pre nego što pitamo vlasnika. Nije okej da šerujemo fotke tuđe dece pre nego što pitamo njihove roditelje.

Nije okej jer je:

• Opasno - dete je možda alergično na nešto, pas možda stvarno ima svoj režim ishrane, dete u krupnom planu zaista može da završi na mračnoj strani weba, a da nismo ni svesni.
• Nepristojno – da li je potrebno da objašnjavamo? Osnovni je red da pitamo pre nego što nešto uradimo jer na taj način pokazujemo poštovanje prema drugima. A to je osobina koja nam mnogo nedostaje.

I zato, hajde da budemo fini, nije to baš mnogo teško. Da kažemo dobar dan, doviđenja, izvini, hvala, molim te. Da pitamo pre nego što našu i tuđu decu stavimo na internet i tako sačuvamo njihovu bezbednost. Da naučimo našu decu da ne stavljaju fotke bez da su prvo pitali jer se vaspitanje uči u kući, bezbednost na netu.

Nije teško biti kulturan, teško je rešavati posledice nekulture. Jedno pitanje menja sve(t). To pitanje je: da li ti je okej?