Dnevnik jedne mame iz izolacije

1.april DIGITALNI RODITELJI

Imam dvoje dece i jednu šerpu koju koristim da vrtim pet jela koja jedu. Iskreno, uglavnom klopamo kod moje mame jer “baka kuva najbolje, a tebi uvek izgori kuhinja kad pržiš jaje”, ali sad je malo diskutabilno zbog izolacije pa smo upućeni na moje kulinarske sposobnosti uglavnom.

Da se razumemo, nije da ne umem da kuvam, maestralna sam, to sam od mame i od bake nasledila, samo sam prilično smotana i neorganizovana, a i ne znam baš razliku između blitve i zelja. Dosad nisam ni morala da znam.
Ali, kada smo posle 15 dana u izolaciji izvrteli svih pet jela po tri puta, postalo je dramatično. Šta da kuvam, a da klinci hoće da jedu?

Mama je u izolaciji jer je pripadnik 65+ generacije, zovem na Whatsapp.
Ja: Šta da kuvam danas?
Mama: Staviš u ekspres lonac malo ulja, aleve paprike, red kolutova luka, šnicle, krompir pa odozgo opet luk, staviš začine, naliješ vodom da ogrezne i ostaviš dvadesetak minuta da se kuva. Kad počne da pišti, gotovo je.
Ja: Odakle mi ekspres lonac???
Mama: Dala sam ti pre 10 godina.
Prevrnem pola plakara i nađem ga ćušnutog u nekom ćošku. Uključim kameru da proverim je l’ to ekspres lonac. Jeste. Dobro. Stavim telefon pored šporeta, da može da prati šta radim. Uradim po instrukcijama, usput se posečem, opet zapalim krpu, odleti mi komad luka u oko i padne mi poklopac na nogu, ali ručak bogovski. I deca oduševljena. Mama se odjavila, otišla da igra igricu. Ona je, inače, školski primer samoukih baka koje su instalirale sve moguće platforme za komunikaciju sa familijom po belom svetu, a ostatak vremena igra igrice na tabletu jer “sad me niko ne gnjavi, ‘ajde ćao.”

OK. A palačinke?! Prvenac i uzdanica moja: Ti nikad nisi pravila palačinke.
Ja: Taman sad u izolaciji jedinstvena prilika da naučim.
Prvenac i uzdanica moja: Ni slučajno, ne rade vatrogasci!
Mislim se, mali, ne znaš ti šta tvoja mama može. Odem na Instagram, tamo svašta ima lepo, rekoh da se konsultujem. Majko mila! Četrdeset (40) minuta sam provela gledajući one divne fotke palačinki kao iz kataloga, kako ljudi umeju da naprave, svaka im čast. Iskopam silne klipove i instrukcije i padnem u ozbiljnu depresiju kad sam videla klinku od četiri godine kako pravi palačinke kao Gordon Remzi.
Znači, ako može ona, mogu i ja. Zasučem rukave, pustim klinku na najglasnije i krenem za njom korak po korak.
Istina, prvih pet sam zafrljačila u đubre. Ali, zato su ostale bile prste da poližeš, sa sve kremom od čokolade, iako su bile debele kao vekna hleba.

Danas sam kupila trakice za čupanje obrva. Prvi put u životu ću sama to uraditi. Odem na Jutjub, ima sigurno tutorijal neki za ovakve smotane kao što sam ja. Nađem jedan baš super, sve krupni kadar da ne pogrešiš, rekoh: ništa lakše. Ulepila sam prste na tračice, ostala bez pola obrve, ali poenta je da sam sve ostalo uspela kako treba.
Jedna lasta čini proleće. Hoću da kažem, na netu ima stvarno korisnih, pametnih i kreativnih rešenja za sve što ne znate, ne umete, ili ste mislili da ne umete. Meni su Jutjub, Instagram i aplikacije za kuvanje i jogu sa decom, recimo, znatno olakšale ove dane kad je rutina promenjena i kada otkrivate sopstvene potencijale. Uveče, kad legnu, ja idem u virtuelne obilaske svetskih muzeja, gledam predstave na netu koje sam propustila, otkrivam nove knjige i serije.
Iskoristite vanredne okolnosti da unesete proleće u svoju kuću i da naučite nešto novo, nešto po čemu ćete ove dane pamtiti po ipak lepom.