Deca žive onlajn više nego ikad - potrebne su nam bolje definicije “dobrog” i “lošeg” vremena ispred ekrana

Vreme ispred ekrana je popularna, izazovna tema i često izaziva podele među roditeljima koji se bore da odrede kako da najbolje regulišu dečje korišćenje tehnologije u svetu prepunom medija. Aktuelna pandemija donela je velike promene i u toj sferi života i sad, kako imamo novu COVID stvarnost koja je promenila tok naših života, imamo i novu digitalnu stvarnost koja menja pravila kada je u pitanju provođenje deteeta pred ekranima.

Dok smo bili u lokdaunu, prilagodili smo nekadašnja pravila što je često dovelo do toga da nas grize savest i da zabrinuto preispitujemo sate koje su naši klinci proveli u Majnkraftu, na YouTube-u ili listajući mreže, pored online nastave, virtuelnog časa baleta “zoomiranja” rođendanske žurke najboljeg druga.

Pravila smo promenili onog momenta kada je tehnologija, silom prilika, postala naša i dečja glavna veza sa spoljnim svetom.

Sada se pitamo: šta sad? Da li da nastavimo sa opuštenim pristupom vremenu pred ekranom, s obzirom na ulogu koju je igrao u proteklih godinu i kusur dana, ili da sprovodimo revidirana medijska ograničenja sa decom?

Šta je „nova normalnost“ kada je u pitanju vreme ispred ekrana?

Za pažljivije angažovanje medija, razmotrite ovaj trenutak kao priliku da pauzirate, analizirate i ponovo zamislite svoj odnos sa ekranima.

Evo četiri preporuke za prelazak sa pristupa koji je fokusiran na ograničenja na integrisaniji pristup:

Pomerite okvir od „vreme ispred ekrana“ ka „korišćenju ekrana“.

Usredsredite se na to kako i zašto vaše dete provodi vreme pred ekranima i nemojte mnogo da se stresirate zbog vremena koje poklanjaju društvenim medijima. Umesto toga, ispitajte kakav je kontekst u kom koriste uređaje. Na primer, kada provodi vreme “zureći” u svoj telefon, da li je vaše dete usred emotivne diskusije sa prijateljem, koja je manje o tehnologiji, a više o vezi izgrađenoj kroz razgovor zasnovan na priči? Kada dugo gledaju strimovan sadržaj, da li razmatraju veze između naracije i njihove društvene i građanske stvarnosti? Šta ih priča tera da osećaju, razmišljaju i zamišljaju?

Razmotrite šta pored kako.

Koji sadržaj vaše dete konzumira, stvara ili deli? Da li taj sadržaj osnažuje i privlači? Ili je možda problematičan ili neprikladan? Na primer, da li je nasilan, mizoginistički, eksploatatorski, pristrasan ili na neki drugi način potencijalno štetan za razvoj vašeg deteta? Još važnije, kako dete tumači i promišlja sadržaj koji vidi? Napravite prostor za otvoren razgovor sa svojom decom o medijima koje konzumiraju. Uključite se sa radoznalošću da biste izbegli predrasude i unapred osudili sadržaj. Umesto toga, pokušajte da razumete zašto dete privlači određeni program. Započnite postavljanjem pitanja koja podstiču emocionalne odgovore: „Šta ti se dopalo u tom sadržaju? Šta ti se nije dopalo? Zašto?" Uverite se da dete oseća da je njegovo mišljenje o medijima važno. Odatle nastavite ka analitičnijim razgovorima koji odgovaraju uzrastu, istražujući složene teme, kao što su motivacije likova ili odlike pripovedanja.

Osposobite svoje dete da kritički analizira poruke koje deli.

Sedite sa detetom i zajedno istražite probleme u vezi sa moći, ekonomijom i vlasništvom. Postavljajte pitanja poput, ko je stvorio ove tehnologije i za koju svrhu? Čiji su glasovi zastupljeni, a čiji nisu? Na mnogo načina, mladi ljudi su zaista pametni digitalni urođenici koji neprimetno koriste nove tehnologije. Ali da bi u potpunosti, efektivno i bezbedno učestvovali u medijskom okruženju, deci i mladima su potrebne smernice (od vas!), resursi, mogućnosti za praksu i stalni dijalog sa odraslima koji brinu o njima u životu.

Pogledajte kako VI koristite ekrane.

Uzmite u obzir svoje vreme i način korišćenja ekrana i opšte angažovanje tehnologije jer vaše ponašanje služi kao model detetu.

Razmislite o sopstvenom medijskom obrazovanju.

Razmislite o jačanju svojih veština medijske pismenosti da biste dublje istražili probleme vremena ispred ekrana — i naučili više o uticaju medija na mlade ljude.

I uvek se prisetite šta vi niste voleli kad ste bili klinci? Zabrane? Ne vole ih ni naši mali digitalni domoroci. Kompromisi, razgovori, podsticaji, učenje, voljenje i podrška deci su uvek mnogo bolji vodič nego ultimativno ograničavanje vremena.