Da li je ok da tinejdžer gleda horor filmove

Pomeranje granica je ogroman deo filmskog iskustva za tinejdžere, ali mnogo sadržaja koji im se nudi, na primer psihološki uznemirujući filmovi, previše su za male tinejdžerske glavice. Lagano vodite tinejdžere ka trilerima i horor filmovima prilagođenim uzrastu ili klasicima stare škole (Hičkokovi filmovi).

Kad smo mi imali 13, 14 godina, tresli smo se uz Ajkulu, Poltergeist, Ring, Petak 13, Isijavanje, Psiho i nikako nije bilo svejedno kad je trebalo da idemo  na spavanje. Tada nismo imali izbor, ako smo se plašili, mogli smo da ugasimo TV ili da izađemo iz bioskopa jer mi nismo imali uređaje koji zaustavljaju, vraćaju i omogućavaju nam da gledamo strašne priče danju, kad je manji strah. Iako ne želimo da svojoj deci priredimo uznemirijuću situaciju, treba da znamo da horor takođe može biti divan prostor za istraživanje strahova i oslobađanje mašte.

Mladi tinejdžeri:

Možda su spremni da se glupo uplaše. Generalno, skeleti, čudovišta i vanzemaljci su OK. Ipak, držite se filmova u koje je umešan humor ili onih sa sigurnim završetkom. Neki tinejdžeri se i dalje lako uplaše. Neka dete zna da je u redu da se uplaši i da kaže da bi radije gledalo nešto drugo.

Stariji tinejdžeri:

Verujte, spremni su na više nego što mislite. U razvojnom smislu, tinejdžeri mogu da podnesu dramatičnu i psihološku napetost, ali deca mlađa od 16 godina i dalje ne bi trebalo da gledaju sleš horore, posebno one u kojima su deca u strašnoj opasnosti ili koji imaju mnogo krvi.

I uvek pazite na poruke. Mnogi horori danas uparuju užasavajuće eksplicitno nasilje sa seksualnim situacijama - to nije kombinacija za decu koja istražuju seksualnost. Obavezno razgovarajte sa njima o sadržaju filma koji gledaju i porukama koje on može da prenese. Zavirite u svoju “kinoteku”. Svoje tinejdžere upoznajte sa nekim od klasika horora, samo se prethodno uverite da su mlađa braća i sestre već ušuškani u krevetu.