Cyberbulling i šta sa njim

16. Avgust

 

Ružnija strana škole i uopšte vršnjačkog okruženja oduvek je vršnjačko nasilje. S raširenom pojavom interneta i bivanjem onlajn od malih nogu, ono se, nažalost, odomaćilo i u digitalnom svetu. Sajber nasilje, ili cyberbulling, jeste korišćenje interneta sa ciljem da bi se neko namenski i konstantno plašio, činio tužnim ili uplašenim. U praksi to znači slanje uvredljivih ili neprijatnih poruka, komentara, širenje glasina ili pak postovanje neprijatnih sadržaja o onome ko je maltretiran - na primer, fotografija ili videa. Zvuči ružno, zar ne? Posebno je ružno ako shvatite da se dešava upravo vašem detetu.

 

Kako prepoznati da li je vaše dete žrtva cyberbullinga?

 

Temelji za prepoznavanje problematičnih ponašanja – bilo da je dete nasilnik ili žrtva – udaraju se daleko pre nego što do cyberbullinga dođe. Gajite otvoren odnos pun poverenja s vašim detetom i neka zna da može da vam se obrati ako ima bilo kakav problem. Ovo je preduslov da, ako dođe do maltretiranja, zna na koja vrata da zakuca. Ukoliko primetite znake ili vam dete samo kaže da mu neko šalje ružne poruke ili radi nešto slično zbog čega se ono plaši, stidi ili oseća loše, prvo utvrdite da li se to ponavlja ili je ipak usamljen slučaj. Ako se ne ponavlja, nasilnik možda nije nasilnik nego neko ko ni sam nije naučio pravila lepog (Internet) ponašanja. Ipak, ako jeste u pitanju nešto što se ponavlja i očigledno cilja na vaše dete, ozbiljno shvatite problem.

 

Šta uraditi ako je vaše dete žrtva cyberbullinga?

 

Možda ćete želeti da uzmete stvar u svoje ruke, ali važno je da budete podrška svom detetu da problem, ako je moguće, samo reši – uz vaše smernice. To mogu biti:

  • isključi se s mreže
  • ignoriši ružne poruke i komentare
  • nemoj da odgovaraš kad si povređen – cilj nasilnika je da izmami emotivnu reakciju, i ako ne uspe, to je tvoja pobeda.

Ne zaboravite da detetu date do znanja da ima vašu podršku. Pitajte ga ko su osobe koje ga napadaju. Ako je to neko iz škole, možda se slična situacija odvija i van mreže. Razgovarajte s njegovim nastavnikom, a možda i roditeljima nasilnika.

 

Šta dete može da uradi?

 

Nekad je blokiranje najjednostavnije, posebno ako se maltretiranje dešava samo na mreži. Neka se ne oseća loše što će blokirati osobu ili je izbrisati iz prijatelja, jer vaše dete nije dužno da bude pristojno s nekim ko ga maltretira.

 

Ako se maltretiranje nastavi, neka sačuva poruke, komentare, fotografije ili koji je već medij u pitanju. Ovo može biti dokaz za roditelje nasilnika ili nastavnike u školi.

 

Obratiti se nekom odraslom kome veruje uvek je dobra ideja. To možete biti vi, ali i tetka, porodični prijatelj ili razredna.

 

Kome se možete obratiti ako se problem nastavlja?

 

Prvo je važno da imate uvid u što više činjenica. Razgovarajte sa svojim detetom. Možda će ga biti sramota da saznate šta se dešava, ali vi kao roditelj znate da je to mala cena za njegov mir. Razgovor s roditeljima nasilnika može vam doneti nove uvide u situaciju. Saslušajte ih i setite se da ste tu sa zajedničkim ciljem: da nasilje prestane. Ukoliko se nasilje dešava isključivo na internetu, moguće je prijaviti ga društvenoj mreži na kojoj se odvija, jer predstavlja kršenje uslova korišćenja mreže. Imajte u vidu postojanje besplatnog broja 19833 – Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu. Naravno, ukoliko je vaše dete u opasnosti po svoju bezbednost, obavezno i bez dvoumljenja kontaktirajte policiju. Ništa od ovoga nije preterana reakcija i vršnjačko nasilje nije nešto što će samo proći. Budite svom detetu najveći saveznik kog može da ima.