Tate su rame za plakanje. Za učenje kako se “muški” prevazilaze problemi. Za gledanje fudbala, učenje vožnje bajsa, za pomaganje oko domaćeg, za zagrljaj kad princezu odbije simpatija i za “muške” razgovore kad prestolonaslednik počne da se brije i zaljubljuje.

Postoje li nedostaci u izlaganju dece tehnologiji? Pitanje oko kog se lome stavovi otkako je sveta i tehnologije. Odrsali su uvek u drami da tehnologija pravi haos u dečjim glavama, a klinci su rođeni u digitalnoj eri i njima je tehnologija život.

Često mislimo da su deca bezbrižna samo zato jer su deca i da nemaju nikakvih teskoba, strahova, da je stres nepojmljiv za mališane kojima su jedine obaveze škola i igra. Baš se tu sapletemo jer nisu samo stariji “predodređeni” da im bude teško.