Kada govorimo o veštinama digitalnog doba mislimo i na veštine za bezbedno i konstruktivno korišćenje digitalne tehnologije. U stručnoj literaturi za označavanje ovih veština koristimo termin digitalna pismenost i digitalna kompetencija. Digitalna pismenost, osim tehničkih znanja i veština, podrazumeva i složenije kognitivne veštine kao što su rešavanje problema, kritičko promišljanje, saradnja, bezbedno korišćenje i drugo. Razvijanje digitalne pismenosti je i u obrazovnom sistemu prepoznato kao neophodno, i ona se definiše kao jedna od međupredmetnih kompetencija. To podrazumeva da su svi nastavnici obavezni da je, kroz integraciju sa sadržajima i ishodima svog predmeta, razvijaju.

U današnjem savremenom društvu, video igrice su deo odrastanja svakog deteta. Iako su mišljenja stručnjaka i javnosti podeljena oko toga da li su i koliko video igrice možda štetne za neke aspekte razvoja deteta, ili su pak neophodne za razvoj digitalnih i ostalih kompetencija savremenog mladog čoveka, jedna stvar je sigurna: video igrice su tu, sveprisutne i dostupne našoj deci.

U modernom društvu digitalna kultura je sadašnjost i budućnost naše dece. Međutim, deci su potrebni odrasli da ih nauče kako da se na smislen i bezbedan način ponašaju u digitalnom okruženju. Identična pravila vaspitavanja važe kako u svakodnevnom, tako i u digitalnom okruženju.

Adolescenti koji sa roditeljima razgovaraju o seksu i vezama češće koriste kontracepciju u odnosu na klince koji ne razgovaraju sa roditeljima.