Tate su rame za plakanje. Za učenje kako se “muški” prevazilaze problemi. Za gledanje fudbala, učenje vožnje bajsa, za pomaganje oko domaćeg, za zagrljaj kad princezu odbije simpatija i za “muške” razgovore kad prestolonaslednik počne da se brije i zaljubljuje. Nisu ovo stereotipi, ovo je jednostavno najmoćnija podrška za polazak u svet i stvaranje sigurnosti da je tata uvek tu kad je teško.

Postoje li nedostaci u izlaganju dece tehnologiji? Pitanje oko kog se lome stavovi otkako je sveta i tehnologije. Odrsali su uvek u drami da tehnologija pravi haos u dečjim glavama, a klinci su rođeni u digitalnoj eri i njima je tehnologija život.

Često mislimo da su deca bezbrižna samo zato jer su deca i da nemaju nikakvih teskoba, strahova, da je stres nepojmljiv za mališane kojima su jedine obaveze škola i igra. Baš se tu sapletemo jer nisu samo stariji “predodređeni” da im bude teško.

Kada klinci počnu da ostaju sami kod kuće, ta situacija je stres za roditelje. Jedan od načina da rešite taj problem i da pokažete deci da imate poverenja u njih jeste da smislite porodičnu lozinku za otvaranje vrata, koju će znati samo porodica, familija i prijatelji koji ulaze u kuću. Istu lozinku deca treba da koriste i za mreže, da bi roditelji priskočili ako bude potrebe.