Ovo je priča mame iz prvog lica o putovanjima sa dva dečaka i psom. Svoju tragikomediju prilagodite svojim uslovima, izmenite aktere, ali verujem da će radnja biti ista.

Hajde da pričamo o temi o kojoj se malo priča, a mnogo klinaca ima “problem”. Tema se zove disleksija.  U Srbiji ne postoje zvanične statistike, a statistika Svetske zdravstvene organizacije pokazuje da svako deseto dete ima neki oblik disleksije. U prosečnom odeljenju od 30 učenika to je - TROJE.

Čitanje nije prirodan proces za ljudski mozak. Rođeni smo sa gradivnim elementima za verbalnu komunikaciju, ali ne i za prepoznavanje pisane reči.

Strahovi su neizbežan deo detinjstva: skrivanje iza kauča tokom oluje, ubeđenost da čudovište živi u ormanu, da vampiri jedva čekaju da mi legnemo da spavamo, pa da oni skoknu na klopu, to jest, skoknu nam zavrat.