Zašto nije najstrašnija stvar na svetu da deca imaju sve veća prava?

19.decembar DIGITALNI RODITELJI

Naša deca danas rastu mnogo drugačije nego mi nekada. Iako je taj sled događaja normalan, i dalje možemo da čujemo rečenicu roditelja “nama je bilo mnogo teže, kakva sad prava, mi nismo imali nikakva prava, pa šta nam fali?”

Čije detinjstvo je bilo bolje?

Verovatno se dobro sećate svog detinjstva, i mislite da je tada bilo najbolje na svetu - možda ste pravili kolače od blata, imali “prave”, a ne virtuelne igračke. Stvar je u tome da ste, kao roditelj, prirodno vezani za svoje odrastanje mnoštvom emocija, i osećate se sigurno u takvom okruženju. Baš zato se sada, ovom drugačijem vremenu, osećate malo više uplašenima - dete zna da klikne gde treba brže nego vi, zabavnije mu je da se posveti nečemu na telefonu nego da se bavi stvarima koje su vas u njegovim godinama oduševljavale.
Važno je da se setite da je to sasvim u redu - vas su zanimale stvari koje su tada bile dostupne, pa je tako i sa vašim detetom. To ne znači da je vama bilo bolje, a njima sada nije, ili da sve čime žele da se bave obavezno nije zdravo, i zaglupljuje ih. Naprotiv, postoji mnogo sadržaja onlajn koji mogu da razviju kreativnost vašeg deteta, a gde i vi možete da učestvujete. Sem toga, pokušajte da se setite sebe kao deteta - zar vam ne bi bilo jako zabavno da isprobate sve te stvari koje zanimaju vaše dete?

Svakoj novoj generaciji trebalo bi da bude sve bolje

Naša deca ne treba da kopiraju detinjstvo, iskustva i prava koja smo mi imali, nego da budu deo jednog opšteg napretka društva, idealno bi trebalo da bude bolje svakoj sledećoj generaciji. Zato nas danas više ne voze kočije i ne koristimo telegrafe. Zato danas ne treba da tučemo svoju decu, iako su možda naši roditelji fizički kažnjavali nas, zato profesor ne može da ih povuče za uvo. Ideja svega toga nije da oni dobiju more prava, i da se u njima izgubi vaša roditeljska uloga i dominacija, već da dominacije nema - da se gradi jedan odnos pun poverenja u kome nema nagrade i kazne, posebno ne fizičke.
Svaka nova generacija bi trebalo da ima bolje uslove, veća prava i kvalitetnije prilike. To je znak da napredujemo kao društvo, da menjamo stvari na bolje. Dečja prava koja postaju sve kompleksnija i razvijenija, sa mnogo više detalja, nisu tu da ograniče naše delovanje kao roditelja, ona samo menjaju naš način komunikacije sa decom, dakle, čine ga drugačijim i često nepoznatim, i to je ono što nas plaši.

Zašto nam toliko smeta što naša deca drugačije žive nego mi

Zato što se bojimo da nećemo umeti da se snađemo u ovom novom svetu gde su svi alati koje smo tako dobro poznavali izmenjeni do neprepoznavanja, i mnogo toga što smo naučili od naših roditelja više ne važi. Nismo sigurni da ćemo umeti da budemo dobri roditelji, bojimo se da ćemo decu previše razmaziti, želimo da budu jaki i sposobni da odgovaraju na izazove života, i brinemo da će sva ta silna prava da ih učine ranjivijim, pa i razmaženim. Pored toga jednom delu nas je žao što mi nismo imali sve to, i osećamo se pomalo tužno - vreme teče, sve se tako strašno brzo menja i digitalizuje, a mi smo nekako nesnađeni. To je sasvim u redu, samo treba da se svaki put podsetimo da je naše vreme sada, i to kraj našeg deteta, da zajedno treba da otkrivamo svet koji je pred nama i da se ne bojimo budućnosti.

Šta da radite?

Ne posmatrajte dečja prava kao neprijateljski mehanizam koji želi da vam naškodi, već pogledajte svet očima vaše dece, otvoreno i bez predrasuda. Nemojte da merite kome je bilo lepše i bolje, nego dajte sve od sebe da prihvatite sadašnji trenutak i digitalne mogućnosti, da u njima nađete prostora za igru i zajedničke aktivnosti.
Najvažnije vrednosti i u vašem, i u detinjstvu vašeg deteta ostale su iste: mnogo ljubavi, razumevanja i podrške, a promenili su se samo načini na koje sve to iskazujemo. Poštovanje i primena dečjih prava im neće naškoditi, mogu samo da ih obogate.