Šta je “digitalna demencija” i koja je prevencija za decu
15. April
Prekomerna upotreba tehnologije u mladim godinama sve je veća briga lekara širom sveta. U ovom tekstu pokušaćemo da vam pomognemo da shvatite činjenice o digitalnoj demenciji, o efektima digitalnih uređaja na decu, ali pružićemo vam i sedam korisnih saveta da izbegnete epidemiju 21. veka.
Šta je digitalna demencija?
Opšte prihvaćena definicija digitalne demencije je pogoršanje funkcije mozga kao rezultat prekomerne upotrebe digitalne tehnologije (računara, pametnih telefona i interneta uopšte). Prekomerna upotreba tehnologije dovodi do neuravnoteženog razvoja mozga jer je verovatnije da će stalni korisnici prekomerno razviti levu stranu mozga, a desna će ostati nerazvijena ili manje razvijena. Leva moždana hemisfera se naziva i digitalni mozak i zadužena je za pisanje, čitanje, logično razmišljanje, računanje koji proračunava, kalkuliše i analizira.
Desna moždana hemisfera se naziva analogni mozak i kontroliše kreativnost, trodimenzionalni osećaj i osećaj za umetnost, maštu, za poimanje boja i slika, oblika, snova, imaginacije i intuicije.
Prekomerna upotreba digitalnih uređaja dovodi do toga da leva strana mozga bude preterano zaposlena, dok se desna strana jedva koristi. A nedovoljna upotreba određenih delova mozga vremenom može izazvati probleme sa pamćenjem, što dovodi do simptoma digitalne demencije koja alarmantnom brzinom pogađa našu omladinu.
Mladi se danas retko oslanjaju na svoj mozak jer inteligentni uređaji mogu da obave većinu razmišljanja umesto njih, što mlade mozgove čini gotovo suvišnim. Takođe postoji zabrinutost da prekomerna upotreba tehnologije uzrokuje kratak raspon pažnje. Jedno istraživanje pokazuje da bi između 15 i 18 godina trebalo da bude minimalna starosna granica za upotrebu medija da bi klinci uspeli da razviju i socijalne veštine.
Svet je digitalan i biće sve više, a mlade i dolazeće generacije rađaju se digitalne, bukvalno. Imperativi, restrikcije i kazne nisu dobra preventiva jer izazivaju revolt i inat i otuđuju decu od roditelja. Postoje neagresivne mere predostrožnosti koje možete preduzeti da biste ograničili šanse deteta za razvoj digitalne demencije a koje možete sprovesti razgovorom, dogovorom i kompromisom.
- Ograničite vreme upotrebe ekrana
Predloženo vreme upotrebe ekrana za decu svih uzrasta trebalo bi da bude ograničeno na dva sata dnevno i ne smeju se dozvoliti TV ili digitalna zabava za decu mlađu od dve godine. Domovi bi trebalo da imaju „zone bez ekrana“, posebno u spavaćim sobama. Dogovorite se sa klincima gde će koristiti uređaje i dozvolite im da sami rasporede svoje slobodno digitalno vreme.
- Naučite ih da koriste mozak umesto uređaja
Razgovarajte sa decom, postavljajte pitanja i zajedno tražite odgovore u knjigama, podstaknite ih da sami smisle rešenja i odgovore, da nađu način da reše problem, budite asocijativni u razgovorima, afirmišite razmišljanje.
- Neka nauče nov jezik
Korišćenjem mozga da bi naučili nešto novo, poput novog jezika, mozak je stimulisan da se se odbrani od svih vrsta demencije.
- U zdravom telu, zdrav mozak
Fizička vežba je izuzetno važna da bi mozak bio aktivan i zdrav. Dozvolite im da izaberu sport kojim će se baviti i, po mogućstvu, zajedno trenirajte. Ne morate da plaćate treninge ako niste u mogućnosti, dovoljno je da tokom dana izdvojite pola sata za zajedničko trčanje, šetanje, vožnju
- Deco, čitajte s nama!
Da, čitanje je odlična stimulacija za mozak, ali čitanje štampanih knjiga. Istraživanja pokazuju da taj oblik čitanja značajno poboljšava pamćenje.
- Interakcija sa stvarnim životom
Klinci treba da provedu većinu vremena u interakciji sa stvarnim ljudima i u stvarnom životu. Vežbajte, igrajte se na otvorenom, čitajte zajedno, uživajte u hobijima. Podstaknite decu da kreativno koriste svoju maštu. Učite iz časopisa, knjiga, društvenih igara…Televizori bi trebalo da budu isključeni tokom obroka kako bi se podstakla porodična interakcija. Isključite sve uređaje kada ih ne koristite, tokom zajedničkog vremena i sat pre spavanja. Razgovarajte, pričajte priče, grlite se i smejte se.
Kao roditeljima, naša je dužnost da brinemo o svojoj deci i štitimo ih od novih izazova. Dozirajte, planirajte, dogovarajte se, pričajte. I, pre svega, volite se.