Reč učiteljice: Moramo da osluškujemo našu decu

Sa ciljem da podrži i osnaži roditelje u savladavanju izazova koje donosi digitalan svet u kom odrastaju njihova deca, A1 Srbija ogranizovao je webinar “Kako da pomognemo svojoj deci u digitalnoj eri”. Korisnim i edukativnim sadržajima potrudili smo se da pomognemo roditeljima i da ih motivišemo  da konstruktivno razgovaraju sa decom o različitim temama koje spadaju u domen digitalne pismenosti.

 

Razgovor su vodili psiholozi Ana Mirković i Dragan Ilić i učiteljica Milana Pivaš, sa ciljem da daju odgovore na brojna pitanja svima onima čija deca aktivno koriste internet i koji žele više da se informišu o izazovima digitalne ere i mnogobrojnim promenama koje su zatekle đake, roditelje i čitav obrazovni sistem.

 

Učiteljica Milana Pivaš iz O.Š. “Vuk Karadžić” izdvojila je bazične teme koje roditeljima i nastavnicima mogu da pomognu u radu sa klincima. Šta nam je dalo, a šta oduzelo učenje online i kako da napravimo balans i iskoristimo najbolje od oba modela?

 

#1 Кljučna promena u procesu obrazovanja

Promena koja se desila je fizička razdvojenost učenika i nastavnika. Da bi se proces učenja nastavio, potreban je određeni kanal komunikacije između njih. Online nastava, kao ključna promena u procesu obrazovanja, odrazila se na sadržaje učenja, porodične i društvene uloge  Ono što je najvažnije je da u ovoj promeni mi vidimo i prednosti i nedostatke.

Jedna od najvećih prednosti učenja na daljinu je dostupnost sadržaja sa različitih uređaja i u različito vreme. Učenici, mogu u svakom trenutku i sa bilo kog uređaja da pristupaju nastavnom materijalu, u skladu sa tim kako je nastavnik podesio dostupnost. Učenik se može vraćati i pregledati sadržaje onoliko puta koliko mu je to potrebno.

Onlajn učenje ima i određene nedostatke. Praćenje ovakvog vida nastave podrazumeva visok stepen samoorganizovanja i motivacije učenika. Ukoliko su sadržaji preobimni ili nedovoljno atraktivni za praćenje, učenici mogu brzo odustajati. Osećaj usamljenosti i nedovoljno informacija o tome kako drugi učenici napreduju kroz gradivo, takođe može negativno uticati na napredak učenika. Prepreku predstavljaju i preveliki zahtevi za učenika i neprilagođenost okruženja njihovim sposobnostima i sklonostima.

Učenje na daljinu ne može ali i ne treba da u potpunosti zameni školu! Međutim, postoje situacije kada je potrebno privremeno organizovati nastavu onlajn. Učenje na daljinu može i jeste sjajna dopuna neposrednoj nastavi u učionici i treba je organizovati i koristiti u skladu sa potrebama i mogućnostima. Time se doprinosi značajnom razvoju digitalnih kompetencija kod učenika, koji često umeju da koriste savremene tehnologije, ali ne uvek u svrhu obrazovanja.

 

 

 

 

#2 Emocija pod maskom

Učenici generalno ne razmišljaju o procesu metakognicije odnosno ne osvrću se na to kako uče, koji im je način najjednostavniji, što je svakako individualna odlika. Prethodne dve godine su doprinele da učenici imaju slabija postignuća i nedostatak motivacije. Sve se to projektovalo na pojavu straha od neuspeha, konkretno, loše ocene. Pažnja je rasuta, odsustvo osećaja za obaveze i radne navike. Nedostajao nam je taj očni kontakt, živa reč. Danas je možda najveći problem što ne možemo zbog maske da prepoznamo emociju kod učenika, kad je srećan, ponosan, a kad uplašen ili tužan. S druge strane, učenici su se otuđili, nedostajalo im je druženje. Socijalne veštine su izbledele, pa smo ponovo u procesu upoznavanja i obnavljanja drugarskih odnosa. Sve to utiče na proces učenja.

 

#3 Osluškujte decu, ona i ćutanjem mnogo kažu

Plan realizacije nastave se jeste izmenio u skladu sa situacijom, ali svaki sadržaj je obiman ukoliko nam je online učenje nepoznato, ukoliko nemamo opremu, nismo digitalno pismeni, nemamo povratnu informaciju, nije ostvarena saradnja sa roditeljima. Govorimo konkretno o prvom ciklusu obrazovanja gde se nažalost više ističu nedostaci ovog modela zbog uzrasta učenika. Plan je jedinstven za celu teritoriju Srbije zbog praćena časova  online. Broj časova je u skladu sa školskim kalendarom. Struktura časova jeste redukovana, ali sve to zavisi od dinamike razreda i njihovih sposobnosti. Sadržaj se nadovezuje i ne možemo da nastavimo dalje ako osnova nije dobra, zato je važno da osluškujemo grupu. Tu se javlja problem koji sam napomenula, a to je da su se učenici otuđili, javio se strah od greške i često se desi i da kada ne razumeju sadržaj to ne kažu. Osećaju se da samo njima nije jasno, ali kad vide u učionici da i drugari ne razumeju, tek onda se malo opuste. Veliki izazovi su pred nastavinicma koji imaju i nove sadržaje koje treba prezentovati u datim okolnostima na odgovarajući način.

 

#4 Idealan model

U nekom idealnom slučaju je moguće. Obrazovni sistem treba da funkcioniše kao sistem i sve te promene treba da se sprovode kontinuirano i dosledno. Nastavnici su generalno nezadovoljni svojom pozicijom u društvu i uslovima rada pa su samim tim i željni promene. Кada se javi neka promena najčešće se javlja otpor jer im je nametnuta promena. Dakle, oni nisu uključeni u proces kreiranja te promene, a trebalo bi jer su oni u praksi i prepoznaju teškoće.

Deca bi svaku promenu oberučke prihvatila. Oni se raduju svemu što je novo i u radu sa njima treba biti inovativan. Deca vole da imaju aktivnu ulogu u procesu učenja i vole da se pitaju. Ako bismo zamenili uloge, deca bi se oslobodila straha od neuspeha, a mi kao nastavnici bismo ih svakako mogli bolje da čujemo i osetimo njihovu emociju.

 

Ne postoji univerzalni savet, ali bih preporučila da se deca postepeno osamostaljuju, neophodna im je podrška u vaspitnom delu da bi obrazovna uloga bila efikasnija. Savet i za decu i roditelje jeste da svakodnevno razgovaraju o dešavanjima u školi. Važno je da u svakom modelu, imamo cilj da deca imaju osnovna znanja, radne navike i socijalne veštine. Takođe, svaku promenu odlikuje to da nemamo visoka očekivanja, ali da težimo pozitivnim ishodima.