Pitali smo mame i bake šta će prvo uraditi kad prođe vanredno stanje

6.april DIGITALNI RODITELJI

Socijalna distanca i izolacija znače da čuvamo sebe i druge. Disciplinovano i odgovorno ponašanje podrazumeva da vreme provodite u svojoj kući, sa najužom porodicom i da bez preke potrebe ne kontaktirate sa drugim ljudima i da iz korena menjate navike i rutinu. Vanredno stanje će proći, život će se vratiti u kolosek, a dotle nam ne preostaje drugo do da druženja i viđanja obavljamo preko platformi.

Pitali smo dame koje ove nedelje rade od kuće, sa decom pohađaju časove od kuće, obavljaju kućne poslove i izlaze samo u nabavku - šta ćete prvo uraditi kad prođe vanredno stanje?

Tijana (35)
Poslaću decu kod obe babe na dve nedelje (smeh). Teško je, ali uspela sam da nađem malo vremena za sebe i za prijatelje. Moja najbolja drugarica i ja imamo obavezni popodnevni ritual: skuvamo kafu, sednemo za sto svaka na svojoj terasi, zamandalimo se da deca ne mogu da uđu i pričamo preko Facetime. Tih pola sata izmeštanja i smejanja sa njom mi je melem.

Anka (43)
Ooooooo... KAFANA!!! U međuvremenu, pošto mi je muž u Nemačkoj, koristimo veče za porodično okupljanje. Klinac i ja sa ove strane, on sa one i preko Whatsappa. Šta ćemo. Proći će i ovo pa ćemo se ponovo okupiti u ne-virtuelnom svetu.

Dunja (35)
Mene ne brine posebno to vanredno stanje samo po sebi, već koliko dugo ćemo da se pazimo kontakata. To će trajati mnogo duže no vanredno stanje. Eto, ja jedva čekam da zamre virus pa da možemo svi normalno da se zdravimo, ljubimo, grlimo. Dotle, koristim aplikacije za razgovor sa ljudima, za kućne treninge, edukativne igrice za dete, moj muž gleda sve moguće filmove i serije.

Minja (32)
Izaći ću sa roditeljima i sestrom, sa njenim i mojm klincima na neko sunce, uživati u igri baba i deda sa unucima i mnogo ću ih sve grliti i ljubiti.

Ivana (45)
Baciću sve trenerke, otići na neki ručak van grada i planirati more i noge zaronjene u pesak.

Snežana (67)
Za mene važi izolacija 24/7, pa od nervoze peglam na terasi. Najviše mi fale šetnje s mojim psom, navikli smo na tu jutarnju rutinu i jedva čekam da opet nas dvoje pajamo po kraju. A odmah zatim, skockaću se i idem sa drugaricom Milkom na Zemunski kej na klopu i pićence. Dotle, sedim kod kuće, sa ćerkom i unucima se viđam preko kamere i igram igrice koje traže da se razmišlja, da mi ne atrofira mozak (smeh).


Ostanite kod kuće. Proći će i, nadamo se, više ćemo ceniti život koji imamo i vreme sa dragim ljudima. Možda je sada pravo vreme da više ništa ne prihvatamo zdravo za gotovo. I budimo zahvalni 21. veku i aplikacijama i platformama za komunikaciju, koji čine da se ne osećamo izlovano od najdražih ljudi.