Klinci koji provide vreme pred ekranima imaju više bliskih prijatelja
05.novembar
Klinci koji provide vreme pred ekranima imaju više bliskih prijatelja
Detinjstvo pred ekranom je tema razgovora u mnogim porodicama i za stolovima panela stručnjaka koji brinu o digitalnom zdravlju naših klinaca. Neka generalizacija je da deca ne provode kvalitetno vreme u druženju tet a tet, da su otuđeni, da nema empatije. Ali, prema najnovijoj studiji, objavljenoj u PLoS ONE, detinjstvo pred ekranom korisno je na neočekivane načine.
Istraživači sa Instituta za bihevioralnu genetiku procenili su podatke tekuće studije o mozgu i kognitivnom razvoju adolescenata (ABCD). To je najveća dugoročna studija o zdravlju dece i razvoju mozga. Istraživači su otkrili da deca koja provode više vremena uz ekrane imaju tendenciju da imaju više bliskih prijatelja.
Rezultati takođe sugerišu da deca školskog uzrasta koja provode više vremena pred ekranima imaju samo neznatnu veću verovatnoću da imaju poremećaj pažnje, poremećen san ili niže ocene i da nemaju više šanse da pate od depresije i anksioznosti.
Upotreba ekrana postala je stvarnost naše dece i mali digitalni urođenici uzrasta od osam do 12 godina u proseku provode četiri do šest sati dnevno gledajući ili koristeći ekrane. I logično je da se zapitamo da li vreme provedeno na ekranu šteti našoj mladosti?
- Bilo je važno moći odgovoriti na to pitanje roditeljima koji su zabrinuti zbog vremena provedenog ispred ekrana njihovog deteta - kaže jedna od autora studije Kejti Pauliš, doktorantkinja na odseku za psihologiju i neuronauku na Univerzitetu Kolorado.
Studija, jedna od najvećih te vrste, koristila je podatke o približno 11.800 dece uzrasta od devet do 10 godina. Podaci prikupljeni ABCD studijom uključivali su upitnike o vremenu provedenom pred ekranom, roditeljske izveštaje o problemima u ponašanju i ocenama i procene mentalnog zdravlja.
Kao i prethodne, manje studije, istraživanje je otkrilo da su deca koja su više vremena provodila na ekranima imala tendenciju da lošije spavaju, dobijaju lošije ocene i da pokazuju više ekstremnog ponašanja, poput poremećaja pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD), poremećaja ponašanja i opozicionog prkosnog poremećaja. Međutim, vreme ispred ekrana imalo je minimalan uticaj u poređenju sa drugim faktorima, poput socio-ekonomskog statusa.
Istraživači su bili iznenađeni koliko je malo vreme ispred ekrana igralo ulogu u ishodima. Još jedno iznenađujuće otkriće bila je pozitivna povezanost između vremena pred ekranom i odnosa sa vršnjacima.
Više vremena pred ekranima značilo je jača prijateljstva. To ima smisla jer društvene mreže i video igrice na društvenim mrežama mogu da neguju prijateljstva, kaže Pauliš.
I u ovom slučaju mnogo je važnije kako se deca bave tehnologijom i šta se još dešava u njihovim životima nego samo vreme ispred ekrana.