Kako ohrabriti mlade da prihvate sebe kakvi jesu?

1.oktobar DIGITALNI RODITELJI

Jedan od najvećih izazova u odrastanju je proces u kom deca treba da prihvate sebe i svoj izgled. On nije intenzivno iskustvo samo za decu već i za vas, roditelje, koji stalno tragate za načinima kako možete da ih podržite i pomognete da lakše prepoznaju svoju jedinstvenu lepotu.
Pripremili smo nekoliko saveta koji će vam pomoći na tom putu.

Obratite pažnju na svoje dete i njegove navike, kako biste na vreme uočili ukoliko postoji neka situacija na koju treba reagovati roditeljskom podrškom i ljubavlju. To ne znači da treba da špijunirate svoju decu niti da prisluškujete njihove razgovore, već da obraćate pažnju na situacije poput one gde vaš tinejdžer/ka stoji pred ogledalom i kaže kako “nije dovoljno lep/a”, izbegava da se fotografiše ili to čini više nego ranije. Vi najbolje poznajete svoje dete pa možete najtačnije da osetite gde je došlo do promene u odnosu na ranije navike. To ne znači da treba loviti svaku sitnicu koja se menja, jer u tinejdž periodu menja se sve, mnogo, već da samo budete tu, i budete pažljivi da primetite ako je potrebno da malo ohrabrite.

Sigurno se dobro sećate koliko može biti teško teško kada odrastamo, a deca koja danas rastu imaju i drugačije (ponekad možda intenzivnije) izazove. Okruženi su tehnologijom i internetom koji im omogućavaju da lakše prate trendove i pronađu zanimljive stvari koje ih zanimaju, ali i da lakše sebe porede sa vršnjacima, i procenjuju njihove reakcije na osnovu broja lajkova ili komentara. Jedno istraživanje koje je objavio Gardijan kaže da 35% devojčica i devojaka neće da podeli fotografiju na društvenim mrežama pre nego što je provuče kroz neki od filtera ili je dodatno izmeni kroz neku od aplikacija. Isto istraživanje kaže da je 33% obrisalo fotografije koje nisu dobile dovoljno pažnje. I dečaci i devojčice pitaju se da li su dovoljno lepi, dovoljno zanimljivi, a kada su zabrinuti teško im je da to podele čak i sa prijateljima, a kamoli sa roditeljima, pa se često zapitate šta je najbolje što možete da uradite.

Dok odrastaju i prolaze kroz tinejdž vreme, deca imaju iskustvo da ih niko ne razume i da nema svrhe podeliti ono što se oseća. To se dešava jer oni tada prvi put otkrivaju svet na neke nove načine, ne znaju kako da se u njemu snađu, preplavljeni su emocijama, brigama i željama. Nemojte da im kažete “znam kako ti je”, jer će uglavnom pomsiliti kako pojma nemate, namesto toga ih podstaknite da vam opišu šta se u njima dešava, pokažite želju da razumete i saznajte, nastupajte kao ko želi da sa njima istražuje svet, a ne kao neko ko zna bolje jer ima iskustva.

Danas će im to verovatno biti samo “krindž” i neće se osećati ohrabreno, jer oni naravno, žele da budu lepi celom svom društvu, školi, simpatijama, ljudima koji ih prate onlajn, a ne vama, roditeljima, jer se nekako podrazumeva da su vama lepi. Umesto toga im recite da mogu sa vama da popričaju kad god požele o tome zašto misle da nisu lepi, šta bi voleli da promene i zbog čega, i pokušajte da ih kroz razgovor naučite da vide više one stvari koje im se dopadaju, a manje one koje bi menjali. Osim priče važno je i ćutanje, slobodno se opustite u tišini, šaljite bez reči poruku da ste tu, da prihvatate i volite, da neke stvari mogu da se iskažu i ćutanjem. Podelite zagrljaj, ili neki lep zajednički doživljaj poput sladoleda napolju, pa te momente iskoristite da, kada se ukaže prilika, podelite neka svoja iskustva.

Kada to činite, akcenat stavite ne na događaj, nego na svoje misli i emocije kada ste bili njihovih godina. Uhvatite trenutak kada o tome žele i mogu da slušaju, ne pritiskajte, neka razgovor teče najprirodnije moguće. Vratite se u neke svoje sate pred ogledalom, ili izlaske kada ste se osećali kao da niste dovoljno lepi ili popularni, recite im kako je tačno bilo osećati sve to, jer deca reaguju na emocije, njima veruju, i u tom trenutku, to je najbolji način da im objasnite da ste zaista tu za njih i da ih zaista razumete. Pri tome pazite da nađete odgovarajuću meru u priči, kako ih ne biste previše opteretili svojim osećanjima, i setite se da je cilj ohrabriti ih, i povezati se sa njima, a ne uplašiti ih. Ako im baš i nije do slušanja takvih priča poštujte to, u jednom trenutku poželeće da ih čuju, kada budu spremni, a tada će, kroz vaša iskustva razumeti da se on što se njima danas dešava prevazilazi i prolazi, i da se ljubav prema sebi uči, da je za nju potrebno vreme, što je sasvim okej.

Kada primetite zgodnu situaciju, recimo posle filma, serije ili u šetnji, razgovarajte sa decom o tome koliko je lepo što smo svi različiti. Podstičite ih da razmišljaju šta bi bilo kada bismo svi bili isti, imali iste stavove, ponašali se slično. Pomozite im da razumeju, najpre na tom emotivnom nivou, koliko je lepo što nisu baš isti kao neka osoba na koju se ugledaju, kako je dragoceno što su baš takvi kakvi jesu. Naglasite njihove talente, interesovanja, bilo šta što ih čini posebnim i prelepim, ističite stvari koje mogu, znaju i žele, podsetite ih šta ste sve vi kao roditelji od njih naučili. Koristite svaku priliku da i pružite ohrabrenje i ljubav, i setite se da je potrebno vreme da naučimo da prihvatimo sebe. Budite strpljivi i blagi, kao što samo roditelji znaju, i gledajte kako svi ti mali trenuci podrške čine da vaše dete raste u osobu sa sve više samopouzdanja i hrabrosti.