Kako da znaš šta je šala, a šta zlostavljanje?

15.jun DIGITALNI RODITELJI

Kad smo veoma mladi sve može da deluje zabavno, i ponekad je teško napraviti razliku između šale i zlostavljanja.

Premeštanjem komunikacije u onlajn svet digitalno i “stvarno” su se pomešali. Pošto osim onoga što nam otkriju emotikoni nemamo način da saznamo kako se tačno neko oseća, čini nam se da možda i nije tako strašno ako se malo našalimo, jer su i oblici zabave drugačiji, digitalni, i lako, skoro neprimetno mogu da pređu u nešto ozbiljnije.

Kako onda da kada to što te nečiji komentar na post boli nije znak da si slab/a ili ne znaš za šalu nego povređen/a?

Evo nekoliko predloga koji ti mogu biti putokazi u svetu neta:

Ako tebi nije smešno onda nije šala.

Znaš onaj trenutak kada se na nekom okupljanju neko od drugara šali na tvoj račun, ali te to duboko pogodi, pa se svi smeju, i kažu ti da su se šalili, samo tebi nije zabavno? Ako se ne osećaš kao da je smešno, onda i nije šala, radi se o tebi pa je tvoje osećanje ono što odvaja šalu od uvrede. Isto je u onlajn svetu - ako se smeju svi osim tebe definitivno nije zabava, nije ni kul, nego povređivanje.

Psihološkinja Ana Mirković pojašnjava šta jeste, a šta nije šala:

Vrlo često dete koje zlostavlja drugare na društvenim mrežama - vređa ih, omalovažava i nipodaštava - kaže u odbrani svog ponašanja da se “samo šalilo”. Šala treba da bude smešna, ako nekom nešto nije smešno - onda to nikako nije šala. Neka deca su tolerantnija na prozivke, neka imaju specifični smisao za humor, vole grublje šale i ne smetaju im grublje reči, pa mogu i prozivke shvatiti kao šalu. Većina dece prijavljuje nelagodu, stid, tugu i neprijatnost, te se ne može govoriti o šali.”

Pokušaj da proveriš šta se događa

Šta je šala raspoznajemo najpre emotivno. Zato ako neko na četu ili u komentaru kaže “samo sam se šalio/la hahahah”, a nama se čini kao da postoji nešto iza toga, trebalo bi da proverimo šta se događa. Iza teksta koji deluje bezazleno mogu da stoje uvrede i nešto što će nas dugo boleti, zato je važno da ne dopustimo preispitivanju da prevlada.

Uvek možeš da pišeš u inbox toj osobi koja je to što je rekla okrenula na šalu i da pokušaš da utvrdiš da li je zaista iza toga samo humor ili namera da te povredi. Ukoliko je zaista namera bila dobra, samo neumesno izrečena, sve je ok, samo reci da to ne radi dalje, ali ako taj neko nastavi da te omalovažava, definitivno nisi pogrešio/la. Ako nisi siguran/a u značenje komentara ili poruke uvek pokušaj da ih razjasniš, nemoj da prećutiš i dozvoliš da te to uznemirava i boli danima kasnije.

Osluškuj svoja osećanja

Kada nismo sigurni šta se dešava u komunikaciji onlajn, dobar vodič mogu da nam budu osećanja, odnosno ono što nam kaže srce. Ukoliko smo uznemireni, uplašeni, dugo razmišljamo o toj nekoj rečenici, fotografiji, poruci ili komentaru, to je signal na koji treba obratiti pažnju. Osećanja ponekad znaju da nas prevare, na primer, ako smo mislili da se neko naljutio na nas, a nije, ili smo nešto pogrešno razumeli pa shvatimo da nije toliko strašno koliko smo mislili, ali uglavnom su putokaz i ona nam najbolje govore o koracima koje treba da preduzmemo.

Ako osećaš uznemirenost i tugu kada čitaš neke poruke ili komentare, ako te povređuju i obeshrabruju, veruj sebi i napravi sledeći korak, pitaj nekog za pomoć.

Potraži podršku

Ako te nešto što se dešava onlajn uznemirava, pokreni razgovor o tome sa porodicom ili prijateljima, sa školskim psihologom, sa nekim drugim u koga imaš poverenja, a biraj osobu pred kojom možeš da pokažeš sve svoje emocije.

Kada tražimo podršku to nije slabost nego hrabrost, jer možemo da se razvijamo jedino ako se jedni na druge oslanjamo. Sve te snažne emocije koje te sada možda brinu mogu da ti pomognu da budeš jaka i samouverena osoba koja zna da oseti kada je šala zaista samo šala, a kada postaje povređivanje.

Zato je važno da kroz to ne ideš sam/a i da ono što naučiš podeliš sa vršnjacima kako bi onlajn svet bio mesto gde ne povređujemo jedni druge, već zajedno rastemo.