Imaš pravo na svoj svet ali isto imaju i ljudi oko tebe!
17.decembar DIGITALNI RODITELJI
Imaš pravo na svoj svet ali isto imaju i ljudi oko tebe!
Kao dete, danas imaš mnoga prava koja tvoji roditelji nisu imali. Verovatno teško možeš da zamisliš kako je njima zaista bilo, i ne razumeš čemu tolika rasprava oko toga šta je tebi dato, a oni su mogli samo da sanjaju. Može i da te nervira kada ti prigovaraju zbog odeće koju voliš, muzike koju slušaš, društva ili ocena u školi. U redu je da želiš da sam/a donosiš odluke i biraš, ali imaj na umu da kao što ti imaš pravo na svoj svet, isto imaju i tvoji roditelji.
Zašto misle da je tebi bolje nego što je njima bilo?
I zašto sve to moraju da ti stalno ponavljaju? Pa, možda su odrasli u neprijatnijim uslovima nego ti, možda nisu imali dovoljno para kao deca, pa nisu mogli da kupe igračke koje su jako želeli, možda su u školu išli u pozajmljenoj odeći, nekoj koju su nasledili, možda su imali iscepanu obuću. Znaju da sve to što je njima bilo nezamislivo ti sada imaš, štaviše - oni su ti to obezbedili i žele da budeš zahvalan/a. Nije stvar u tome, ne moraš da se osećaš zahvalno, treba samo da ih razumeš. Kada se ljute na tebe jer ne vrednuješ stvari kojima si okružen poput računara, telefona, izlazaka, ekskurzija, oni se zapravo ljute na svoje detinjstvo i na ono što sami nisu imali. Zato, čak i ako ti je dosadno da ih slušaš, ponekad možeš da kažeš kako ti se baš dopada to što su ti kupili, ili da im zahvališ na nečemu što su za tebe uradili. Videćeš koliko će to da promeni stvari, ponekad je samo jedno “hvala”, sve što je potrebno, jer ono nosi mnogo lepe emocije.
Kako da im objasniš da je tvoja muzika OK?
Bilo da te zanima rok, pop,folk, ili neki sasvim stoti muzički pravac, verobatno povremeno čuješ prigovore poput “šta to slušate, to je strašno, mi to nikad ne bismo slušali u vašim godinama”. Muzika nam često mnogo znači pa ovakve rečenice baš umeju da iznerviraju, i moraš da se zapitaš kako to da ne vide koliko je super. Ponekad sigurno poželiš da baš iz inata pojačaš tu muziku najglasnije samo da ih iznerviraš, ali to nikako neće da pomogne. Ono što treba da uradiš je da se setiš da njima njihova muzika iz mladosti znači baš koliko tebi tvoja. Možda ih podseća na prvu ljubav, neku žurku, neki poseban trenutak. Pored toga, seti se koliko puta je tebi išlo na nerve kada puste nešto što ti zvuči bezveze. Tajna je kao i uvek, u međusobnom poštovanju i razumevanju. Oni imaju pravo da im se ne dopadne i da iskažu svoj stav, ti imaš pravo da slušaš šta želiš. Ako baš ne možete da se dogovorite stavite slušalice, ali najbolje bi bilo da ipak pokušate da oslušnete tu muziku koja vas tako nervira i to zajedno - možda vam se nešto, sasvim neočekivano, ipak dopadne!
Svi imate pravo na svoje prostore
Na one unutrašnje i spoljašnje. Možeš da ih zamoliš da ne ulaze u tvoju sobu i da ne diraju tvoje stvari, ali ponašaj se isto prema njihovim stvarima. Razmisli o tome imaju li oni svoj prostor i gde je - verovatno su veći deo dana na poslu ili umorni, možda je jedini prostor gde stignu da se malo posvete sebi kuhinja, dnevna soba ili kupatilo, i to usput. Pokušaj makar da ne napraviš suviše nereda, baci smeće, operi sudove ponekad. Tako će njima biti lakše da ostvare svoje sasvim zasluženo pravo na odmor, pa možda i ti začuješ ono čarobno “hvala”. Takođe, nisu samo prostori u vašem domu važni, već i oni emotivni i lični - oni nemaju prava da ti pregledaju prepisku, da te pritiskaju da podeliš stvari koje ne možeš, recimo o devojci ili dečku, ali ni ti ne bi trebalo da ulaziš u njihove lične prostore koje možda ne možeš da razumeš - imaju pravo da se svađaju, da su neraspoloženi, ljuti, umorni, i imaju pravo da to pokažu. Tada možeš da im napraviš kafu ili čaj, možda čak i da ih zagrliš, pa da sve to pretvoriš u jedan lep trenutak.
Telefon, telefon, i opet telefon
Da, sigurno svakog dana slušaš kako opet gledaš u taj telefon, i to ti smeta. Ono što se dešava onlajn sigurno ti je važno, ne želiš ništa da propustiš, pored toga, zabavno je, ima milion fora i smešnih stvari koje želiš da vidiš i podeliš. S druge strane, roditelji nikako da shvate da je tvoj telefon zaista deo tebe, i da to ne mora da bude katastrofa, jednostavno je takav trenutak vremena, uostalom, zar ne koriste i oni svoje telefone prilično? Umesto da se ljutite jedni na druge, ti na strani koja viče i ne želi da mu/joj neko određuje koliko će dugo biti onlajn i kako, a oni na strani koja viče još jače i nastoji da te tako ubedi koliko grešiš, možda treba samo da utišate ton, i porazgovarate mirno. Razumi ih, zabrinuti su, oni to nisu imali kao deca i mladi, ne znaju šta ih je snašlo kao roditelje, i boje se za tebe, boje se da ti tehnologija na ovaj ili onaj način ne naškodi. Nemoj da se ljutiš, objasni im da ti je telefon važan i zašto. Podeli sa njima neke zabavne stvari, pokaži im da su ti važni, i da želiš da budu deo tvog života. Možda im samo to pokazivanje da su ti bitni nedostaje. :)