Četiri fraze koje izbegavaju roditelji pametne dece

26.oktobar 

Četiri fraze koje izbegavaju roditelji pametne dece

“Zavistan si od telefona”, “Predugo igraš igricu”, “Prestani da gledaš u ekran ceo dan”, “Moraš da pričaš sa ljudima”. Četiri rečenice koje su pandan rečenicama kojima su nas Milenijalce odgajali roditelji: “Ne izlazi, mokra ti je kosa”, “Ne sedi na hladnom betonu”, “Siđi sa telefona, dvojnik čeka vezu”, “Vala hoćeš, kao bela lala”. Vi nastavite niz, a mi se vraćamo na našim milenijalskim floskulama koje smo se zarekli da nikada nećemo izgovoriti jer smo mi totalno drukčiji od naših roditelja.

Nismo.

Samo odgajamo decu u drugačijim, digitalnim okolnostima, ali je briga za njihovo mentalno i fizičko zdravlje podjednaka kao briga za nas i naše roditelje i generacije unazad, bez obzira na ime. Ali, generacije Z i Alfa su stvarno specifične i teško je držati jezik za zubima kad naše mladunče provodi život ispred ekrana umesto da se penje po drveću, piše leksikon ili se igra lutkama. Prohujalo je to vreme sa vihorom, ali sutra je novi dan i iskoristite ga da primenite fraze koje koriste roditelji pametne dece.

Način na koji razgovaramo sa svojom decom o korišćenju tehnologije može imati ogroman uticaj na njihovu sposobnost da postanu pametne i zaokružene odrasle osobe. Nakon godina istraživanja kako da umereno provode vreme ispred ekrana, Ričard Kulatta, autor knjige “Digital for Good: Raising Kids to Thrive in an Online World” otkrio je kako najuspešniji roditelji pomažu svojoj deci da pronađu ravnotežu.

Evo četiri uobičajene izjave o vremenu korišćenja ekrana koje ne koriste - zajedno sa primerima šta umesto toga reći:

1. „Zavistan si od telefona.“

Ova izjava je možda najčešća od svih, ali je zbunjujuća poruka za dete. Nije dete zavisno od samog uređaja, već od određenih aplikacija ili sajtova koji, kada se neprekidno koriste, mogu stvoriti neravnotežu ili čak zavisnost.

Da biste preformulisali tu izjavu, navedite šta vas zaista brine. Da li je problem što vaše dete ne učestvuje u fizičkim aktivnostima za koje mislite da su važne?

U tom slučaju, umesto da saopštite da imate problem sa količinom vremena koje provodi uz uređaj, preformulirište konstataciju uz ubedljiv razlog da radi nešto drugo.

Primeri preformulisanih izjava:

"Čini mi se da danas još nisi vežbao, učio, bio napolju..." (ovde upišite nadimak ili lep način na koji se obraćate detetu), primetio sam da nisi proveo vreme sa nama otkad si se vratio iz škole. Hajde da se družimo malo, da uravnotežimo dan.

2. "Predugo igraš igricu."

Ova izjava se takođe fokusira na količinu vremena koje vaše dete provode u jednoj digitalnoj aktivnosti. I to je problematično jer se ne bavi problemom aktivnosti.

Razmislite da li biste mu nešto rekli ako bi ista ta dva sata gledao film na telefonu ili na tabletu? Ne? Tako je.

Okvir digitalnog balansa zahteva od roditelja da procene kvalitete igre. Ako mislite da igra ima manju vrednost od drugih digitalnih aktivnosti, preformulišite rečenicu.

Pokušajte na primer ovako:

"Čini se da ti ova igra privlači više pažnje nego što zaslužuje, s obzirom na to da se uglavnom zasniva na konkurenciji i sreći."

Ova izjava može da podstakne razgovor o vrednosti različitih aplikacija i o tome da li daju isti povratni kvalitet kao pažnja i vreme koje dete ulaže. Zatim pitajte dete, recimo, šta želi da radite zajedno ili samostalno sa vremenom koje bi provelo na telefonu.

3. „Prestani da sediš na računaru po ceo dan.“

Ovo je posebno zbunjujuća poruka ako je zamenski predlog čitanje knjige.

Čini se da je čitanje knjige čak i manje aktivno od korišćenja uređaja. To nipošto ne znači da čitanje nije dobra aktivnost za dete, već naveden razlog, „prestani da sediš“, nema smisla za dete koje ima alternativnu aktivnost koja uključuje isto toliko sedenja.

Takođe, sasvim je moguće da vaše dete upravo čita knjigu na svom uređaju. Cilj je da budete što precizniji o tome zašto mislite da aktivnost nije oki.

Ako ste zabrinuti jer dete ne provodi dovoljno vremena čitajući, to je sjajan povod za razgovor. Mogli biste da razgovarate o važnosti vremena za čitanje na uređaju ili prave knjige, u nekom trenutku tokom dana.

Ako ste zabrinuti zbog nedovoljne fizičke aktivnosti, okvir je pronalaženje vremena za vožnju bajsa ili neku fizičku aktivnost.

4. „Moraš da komuniciraš i sa stvarnim ljudima.“

Prvi problem je imperativ “moraš”. Ne mora. Digresija: psiholozi savetuju da se reč “moraš” zameni predlozima “trebalo bi da”, “dobro bi bilo da”, “želiš li”.

Reći detetu da „siđe s telefona da bi provodilo vreme sa ljudima“ je izjava koja nema smisla za nekoga ko putem telefona komunicira sa više ljudi nego mimo telefona.

Jedna od glavnih prednosti življenja u virtuelnom svetu jeste ta što nam omogućava interakciju sa većim brojem različitih ljudi, nego što bismo to mogli u fizičkom svetu.

Primeri preformulisanih izjava:

"I tvoja porodica želi priliku da provede neko vreme sa tobom."

"Dobro je imati i neke lične interakcije sa prijateljima."

Oba primera mogu dovesti do razgovora o pravoj ravnoteži između interakcije sa prijateljima i porodicom, nasuprot ličnom, što je od vitalnog značaja za razvoj zdravih veština socijalne interakcije.

Kada sa detetom komunicirate na “alternativne” načine, umesto imperativima i zameranjem, činite da ono usvoji vrednosti koje vaša porodica neguje. Takođe, učite da ga da razmišlja i o opcijama, da stvara zdrave navike i da u životu pronalazi ravnotežu. Ključne veštine za život koji galopom juri u digitalno.