Bendžamin Frenklin, otac društvenih mreža

Amerika 1700. godine bila je na vrhuncu kreativne destrukcije i konstrukcije. To je bilo vreme kolonija ali takođe, to je bilo vreme reči. Pamfleti i štampari novina plivali su kroz ne baš prijatnu političku klimu da bi informisali, a na kraju su uradili mnogo više: ujedinili su kolonije.

Razmena novina među kolonijama formalizovala je preštampavanje bitnih članaka. Do 1760. godine, kolonijalna novinska mreža razvila se u moćnu, otvorenu socijalnu platformu za uvežbavanje argumenata, propagiranje ideja i razmenu mišljenja. Vesti koje su podeljene među kolonijama doprinele su njihovoj vitalnosti i jedinstvu.

 

Naročito istaknuta ličnost toga doba bio je Bendžamin Frenklin, tada i dalje mlad čovek, koji je utabao put ka novom poglavlju američke istorije.

Kada mu je bilo 15 godina, njegov brat Džejms osnovao je “New-England Courant”, prve nezavisne novine u kolonijama. Međutim, iako je Bendžamin super pisao, Džejms nikada nije želeo da objavi nijedan njegov tekst. Zato je Bendžamin odlučio da piše pod pseudonimom sredovečne udovice “Silence Dogood”. On bi jednom u dve nedelje kovertu sa tekstom gurao svom bratu ispod vrata, a njegovi tekstovi postali bi glavin tračevi u gradu. Uspeo je 14 da objavi. Ali kada je Džejms saznao da iza sredovečne udovice stoji njegov brat, potpuno se razbesneo. Bendžamin Frenklin tada odlazi za Filadelfiju i osam godina kasnije postaje izdavač “The Pennsylvania Gazette”

Četiri godine kasnije Frenklin objavljuje zloglasni “Poor Richard’s Almanach” poznat po duhovitim epigramskim izrekama kao savetima za dobar život. Kao i mnoga druga dela i Almanah je napisan pod pseudonimom. Ovoga puta to je bio Ričard Sanders.

Frenklina s razlogom često nazivaju “Prvim Amerikancem”. Pored mnogobrojnih izuma i doprinosa društvu, bio je veoma vredan. Posedovao je neku vrstu nemilosrdne neumornosti koja je donela mnoge promene u američkom društvu kao i platformu društvenih medija. Čak se Frenklin često i smatra začetnikom društvenih medija zato i ne čudi njegovo poređenje sa Zakerbergom od kog ga deli nekoliko stotina godina.

Frenklinova uloga u socijalnim medijima njegove generacije, koji su štampani na papiru, veoma podseća na naše društvene medije zasnovane na aplikacijama. Sličnost kreće od mnogobrojnih pseudonima koje je Frenklin koristio, a koji veoma podsećaju na današnju mogućnost anonimnosti na društvenim mrežama. Sličnost se može pronaći i u sažetosti, duhovitosti tvitova sa aforizmima toga doba. Možda se njegov Junto klub za filozofsku i političku debatu može porediti sa današnjim onlajn zajednicama. Njegova politička karikatura za ujedinjenje kolonija pod nazivom „Priključi se ili umri“ bila je neka vrsta virala toga doba.

Pet godina nakon uspeha sa Almanahom, Frenklin je postavljen za upravnika pošte u Filadelfiji što mu je otvorilo put da na kraju postane prvi generalni upravnik pošte Sjedinjenih Država. Tokom karijere upravnika pošte, osnovao je prvu poštu koja je pružala redovnu dostavu, reorganizovao je računovodstveni sistem i pojednostavio usluge dostave prenoseći poštu i danju i noću. Ove inovacije donele su prvi profit kolonijalnoj pošti.

Tako poboljšan poštanski sistem bio je ključan za društveno-književnu platformu Nove Engleske. Doneo je mogućnost da se važna dokumenta šalju preko kolonijalnih granica. Brzina distribucije je donela potpuno novi nivo komunikacije koji je prevazišao geografske i društvene granice. Frenklin je pomogao da se takav sistem izgradi i imao je koristi od toga. Jednostavno rečeno, Frenklin je postao viralan.

 

Bendžamin Frenklin je vrhunac onoga što nazivamo “američki san”. Postoji veza između Frenklinove vrednoće, marljivosti i ponašanja u savremenim društvenim medijima danas. On je bio izuzetan prodavac i bio je u stanju da se plasira ljudima sa kojima je želeo da uspostavi vezu.

Nije bio samo ekstrovertan i harizmatičan. Bio je glumac i njegova publika (često bukvalno publika u debati u kafiću) percipirala bi ga na osnovu njegovog ponašanja. Frenklin je sve vreme kontrolisao svoje izraze lica da bi posredovao u načinu na koji ga drugi doživljavaju. Kao što je napisao u autobiografiji: „Brinuo sam se ne samo da u stvarnosti budem marljiv i štedljiv, već i da izbegnem sve suprotno.” Njegov odnos s javnošću bio je veoma teatralan. Oblačio se jednostavno da bi izgledao skromno i uvek je izgledao kao da je zauzet.

 

Možemo slobodno reći da je jedan današnji vloger, koji pušta svoju publiku u savršen, uređen život, zaista ekvivalent 21. veka Frenklinovoj teatralnosti. I Frenklin i vloger pretvaraju svoju privatnu sferu u javnu sferu.

Bendžamin Frenklin je živeo u eri reči. Pamfleti su bili, kako je Gibijan opisao, „derivat novina“. Možda su tvitovi derivati aforizma. Možda su pseudonimi korisničko ime iz 18. veka.