Anketa: Prepoznaješ li granicu između zabave i zlostavljanja na internetu?

09.jun DIGITALNI RODITELJI

Kako mladi razmišljaju o komunikaciji na internetu, da li se nekad pitaju o razlici između zabave i zlostavljanja, jesu li i sami nekad bili svedoci mešanja ta dva elementa, pitali smo ih u anketi.

“Prepoznajem razliku između zabave i zlostavljanja na internetu, iako linija između te dve krajnosti može biti jako tanka. Bezazlena šala veoma lako može prerasti u nešto što nije za smeh, a to je zlostavljanje. Ključna stvar koja stvara tu tanku liniju je osećaj osobe sa kojom se šalimo. Ako je on/ona u redu sa tim da, na primer, postavimo njegovu/njenu blam sliku, to je onda šala, a ako nije, onda je to ova druga krajnost. Obratite pažnju da li se smejete NJIMA ili SA NJIMA i da li se ljudi smeju VAMA ili SA VAMA. Razlika je velika.”
Milica, 17

“Kada sam pročitala pitanje, bila sam sasvim sigurna da prepoznajem. Ipak, mislim da je ta granica mutna, pogotovu sada kada imamo gomilu stranica “šaljivog sadržaja”. Za vreme vanrednog stanja imali smo priliku da vidimo mnogo šala zasnovanih na privatnom životu određnih ličnosti, iako su oni nama poznati zbog svojih profesija, i tako se gubi iz vida zašto je nama neko uopšte poznat. Takođe je bilo dosta šala zasnovanih na rodu, ali za to postoji i termin - seksizam. Dešava se i da neko, ispoljavajući ljubav prema svom narodu (što je lepo), iskaže nacionalnu mržnju prema nekom drugom (što nikako nije, ni lepo ni u redu). Tu je granica lakše odrediva.
Mislim da je teško odrediti granicu kada je u pitanju izgled, odevne kombinacije, šminka, itd. Nešto što se nama ne dopada, nekom ipak odgovara, zato treba svoje mišljenje da zadržimo za sebe. I ja sama imam jednu stranicu (ne.prijatnosti), i kada god mi neko pošalje nekoga koga je slikao na ulici, to ne objavim. Uvek se zapitam šta bi pomislila i kako bi se osetila osoba koja je na slici da se vidi na mojoj stranici. Svaka šala koja može nekoga da uvredi, koliko god da je “sitna” i nezlonamerna, nije šala.”
Irena, 19

“Na internetu je definitivno jako teško odrediti granicu kada šala postaje zlostavljanje, po mom mišljenju prosto jer je tesko prepoznati "ton" nečijeg govora. Svakako ako se neko oseća kao da je zlostavljan, uvek može prekinuti komunikaciju. Takođe nije nemoguće odrediti kada nešto postaje zlostavljanje, samo treba biti malo pametniji na internetu :D”
Andreja, 17

“Mogu da napišem samo neko opšte mišljenje da je to prisutno u velikoj meri i da ljudi misle ako nekoga vređaju virtuelno da to nema težinu u stvarnom životu već se samo zabavljuju. I da bi bilo dobro tretirati to vređanje kao prekršaj, a ne bezazlenu zabavu koja nema nikakvih posledica po tu osobu.”
Marija, 21. godina

“Svedoci smo da je već godinama, glavna zabava ljudi svih starosnih doba upravo na internetu. Poslednjih decenija, internet je postao centar naših života. Preko njega radimo, učimo, upoznajemo se, družimo. E sad, pitanje je da li znamo granicu!? Pa, ne uvek. Često nam se desi nasilje a da toga nismo ni svesni. Recimo u poslednjih nekoliko dana mi se dogodilo da sam virtuelno naletela na dva potpuno različita tipa osoba.
Nedavno me preko jedne poslovne društvene mreže kontaktirao dečko kome sam ja nesmotreno dala i nalog svoje lične mreže. Inače ne prihvatam osobe koje lično ne poznajem, ali njega sam prihvatila. Vrlo brzo tog dana, shvatila sam da mi nikako ne prija to dopisivanje. Oduvek mi je upoznavanje po modelu intervjua za posao bilo odbojno. Međutim, taj dečko je nastavio da piše iako sam ga kulturno odbila. Prestao je s tim, a onda mi se nakon par nedelja javio još jedan dečko kog znam samo iz priče. Ispostavilo se da je, iako se ne poznajemo van mreže potpuno sjajna osoba, bez usiljenog dopisivanja, bez preterivanja.
A prvi? Prvi se uskoro javio i mojoj drugarici, i ne, nimalo nije promenio pristup upoznavanja. Ponovo intervju, ponovo ulaženje u detalje bez potrebe. Pritom, bio je vrlo neprijatan prema njoj iako je bila fina i nije želela da ulazi u dublju konverzaciju. Gde je tu granica? Lično, mnogo više volim lično da upoznam osobu nego preko mreže. Desilo mi se da sam se opekla prvi ali ne i drugi put. Internet možda jeste koristan, ali lični kontakt ništa ne može da zameni. Mislim da ću ubuduće veoma paziti koga prihvatam a koga ne, i sa kim komuniciram poslovno sa kim privatno.”
Teodora, 22

“Ako se reaguje na vreme, neće doći do zlostavljanja.”
M.Đ., 17

“Zabava na internetu ima granicu. Iscrtana je empatijom, lepom rečju i humorom koji budi radost i smeh. Kada se zabavljamo mi delimo reči koje će druge inspirisati, delimo osmehe sa drugim ljudima, pružamo podršku. Sve što prelazi tu granicu jeste zlostavljanje unutar mreže. Kada nema empatije, lepe reči i podrške među ljudima tu prestaje zabava. Kada nema empatije među ljudima slova na ekranu su ružna i nanose bol. Toliko nam je potrebno da ne prelazimo granicu! Toliko je važno da brinemo o sopstvenoj mentalnoj higijeni i da budemo dobri prema drugima. To nije "samo" jedan ružan komentar ili jedna ružna poruka. To je nešto što će osoba poneti sa sobom kada isključi telefon ili laptop. Poruka će je pratiti kroz dan, setiće je se vrlo često, uticaće na neke njene odluke. Volela bih da svi mi na internetu ostavljamo lepe poruke. Kako bi poruka, koja osobu prati ceo dan, govorila - Ti to možeš. Ti si divna. Sve će biti u redu.”
Ana, 20

Nije važno koliko godina imamo, već da smo duhom uvek mladi, ali jeste važno da učimo od onih koji tek zakoračuju u svet odraslih. Koliko god iskustava bilo iza nas uvek ima prostora da iznova preispitamo šta to postavljamo i pišemo na netu, ko to čita, i kako će na njega/ nju uticati.

Takođe bi uvek trebalo da u razgovorima sa mladima posebno vreme i prostor posvetimo podsticanju na toleranciju i brigu o drugima, ali i o nama samima u svetu interneta.