Kada govorimo o veštinama digitalnog doba mislimo i na veštine za bezbedno i konstruktivno korišćenje digitalne tehnologije. U stručnoj literaturi za označavanje ovih veština koristimo termin digitalna pismenost i digitalna kompetencija. Digitalna pismenost, osim tehničkih znanja i veština, podrazumeva i složenije kognitivne veštine kao što su rešavanje problema, kritičko promišljanje, saradnja, bezbedno korišćenje i drugo. Razvijanje digitalne pismenosti je i u obrazovnom sistemu prepoznato kao neophodno, i ona se definiše kao jedna od međupredmetnih kompetencija. To podrazumeva da su svi nastavnici obavezni da je, kroz integraciju sa sadržajima i ishodima svog predmeta, razvijaju.

U današnjem savremenom društvu, video igrice su deo odrastanja svakog deteta. Iako su mišljenja stručnjaka i javnosti podeljena oko toga da li su i koliko video igrice možda štetne za neke aspekte razvoja deteta, ili su pak neophodne za razvoj digitalnih i ostalih kompetencija savremenog mladog čoveka, jedna stvar je sigurna: video igrice su tu, sveprisutne i dostupne našoj deci.

Maja ima osam godina. Zbog stomačnog virusa nije išla u školu nekoliko dana, a onda je dobila upalu grla i temperaturu, tako da se nastavilo njeno odsustvovanje iz škole. Preko Vajber grupe njenog odeljenja sa jednom drugaricom je, uz podsticanje mame, razmenjivala informacije o domaćim zadacima. A onda je jedan učenik iz odeljenja, videvši razmenu između Maje i drugarice, upitao zašto se folira i ne ide u školu, kada joj ništa ne fali?

U modernom društvu digitalna kultura je sadašnjost i budućnost naše dece. Međutim, deci su potrebni odrasli da ih nauče kako da se na smislen i bezbedan način ponašaju u digitalnom okruženju. Identična pravila vaspitavanja važe kako u svakodnevnom, tako i u digitalnom okruženju.