Digitalno nasilje je relativno nov oblik nasilja jer su i digitalne tehnologije u masovnoj upotrebi ne tako dugo vreme, a do nasilja dolazi jer se savremene tehnologije zloupotrebljavaju. Ova tema je vidljiva i važna za društvo u celini, a naročito za sve koji su uključeni u vaspitanje dece i mladih - roditelje, nastavnike, psihologe, pedagoge, vaspitače, jer deca i mladi su najčešći korisnici interneta.

Za generacije koje su rođene i odrastaju u eri interneta i digitalnih tehnologija, američki tehnolog Mark Prenski skovao je naziv „digitalni urođenici“. Nadalje, razni autori smislili su brojne druge nazive: „net generacije“, „Gugl generacije“, „generacije instant poruka“, „mobilne generacije“, „deca novog milenijuma“...

Mada je zakonima i podzakonskim aktima koji se primenjuju u obrazovno-vaspitnim ustanovama svako nasilje zabranjeno i zaposleni su uvek u obavezi da reaguju, pitanja koja se često postavljaju kada je reč o digitalnom nasilju su: da li škola treba da reaguje? Ako treba, kada to treba da čini i na koji način?

Svet u kome živimo se ubrzano menja, a digitalna tehnologija dobija sve značajniju ulogu u životu dece prožimajući njihove svakodnevne aktivnosti. Korišćenje digitalne tehnologije i interneta povlači za sobom brojne rizike kao što je izloženost štetnim sadržajima, digitalno nasilje, opasnost od predatora na internetu, zloupotrebu ličnih podataka, krađu identiteta, prevare i slično.